Руска застава на дну Северног океана!

Обе руске мини-подморнице "Мир-1" и "Мир-2" успешно су изашле на површину Северног (леденог) океана пошто су скоро девет сати провеле под водом, пренео је руски телевизијски канал "Вести".

Истраживацка експедиција узела је узорке са дна, с циљем да се обезбеде докази да подводни планински ланац под именом Ломоносовљев гребен, који пролази поларним регионом, геолошки представља наставак копна Русије.

Другим речима, експедиција треба да докаже право Русије на готово 1,2 милиона квадратних километара арктичког подморја за које неки процењују да садржи десет милијарди тона нафте и гаса.

Руски научници, који су од четвртка ујутру били у истраживачкој експедицији на дну Северног леденог океана, поставили су националну заставу на морско дно, чиме су симболично означили полагање права на ту територију, преноси Ројтерс.

Механичка "рука" подводног океанског батискафа поставила је на дно океана, на дубини од 4.261 метра, специјалну руску заставу која је направљена од титанијума, материјала отпорног на рђу, преноси Итар Тас.

Ипак, постављање заставе већ је наишло на негодовање осталих заинтересованих страна.

Портпарол Стејт департмента Том Кејси изјавио је да постављање руске заставе на Северном полу нема никакав практични значај.

"Нисам сигуран да ли су поставили металну или гумену заштаву, или можда неки чаршав на океанском дну. У сваком случају, то нема никакав правни значај", изјавио је Кејси.

Канадски министар иностраних послова изјавио је за ЦТВ телевизију да "нисмо више у 15. веку", додајући да се не може "ићи наоколо са заставама и говорити 'Ово је наша територија'".

Канадска влада већ је раније изнела став да је руска експедиција само "обична представа".

Русија овом експедицијом жели да докаже да руски подводни гребени Ломоносов и Мендељејев, који иду према Гренланду, могу да представљају наставак руског континенталног морског спруда.

Ако у то успе да убеди УН, како наводи РИА Новости, Русија ће добити право на коришћење огромних налазишта нафте и гаса у троуглу Мурманск-Чукотка-Северни пол. Експедиција треба да докаже право Москве на готово 1,2 милиона квадратних километара арктичког подморја за које неки процењују да садржи 10 милијарди тона нафте и гаса.

Данска се нада да ће доказати да је ланац Ломоносов продужетак територије данског Гренланда, а не Русије. Копенхаген намерава да потроши седам милијарди долара за градњу и одржавање осам арктичких патролних бродова који треба да штите дански суверенитет.

Москва одавно тврди да поларни регион припада њој и каже да је та тврдња већ доказана геолошким налазима из 2002. године, прикљученим документима послатим на усвајање Уједињеним нацијама.

УН су одбиле руски захтев, позивајући се на недостатак доказа. Москва је рекла да ће поново покушати 2009.

Према међународном праву, пет арктичких држава - Русија, САД, Канада, Норвешка и Данска (преко Гренланда) - контролишу економске зоне унутар 200 миља (320 километара) од свог приобаља. Али, одредница граница приобаља (епиконтиненталног појаса) - између плитког дна и морских дубина - је спорна.