Пентагон у Ираку изгубио српске „калашњикове”

Вашингтон – Пентагон не зна где се налази око 190.000 комада пушке АК-47 („калашњиков”) и пиштоља који су током 2004. и 2005. године поклоњени ирачким снагама безбедности, пише „Вашингтон пост” и додаје да се страхује да је део тог оружја доспео до побуњеника који се боре против америчких снага у Ираку.
Лист, позивајући се на извештај америчке владе, наводи и да је већи део опреме која је дата ирачким снага стигао из држава некадашњег совјетског блока и да је у прошлогодишњем извештају организације Амнести интернешенел наведено да су приватне фирме за америчко министарство одбране у 2004. и 2005. купиле више од 350.000 „калашњикова” и сличних пушака од Босне и Србије.

Канцеларија за одговорност владе у Вашингтону у свом извештају тврди да су САД потрошиле 19,2 милијарде долара како би после инвазије 2003. године развиле самосталне ирачке снаге безбедности, а од те суме 2,8 милијарди потрошено је за куповину и допремање војне опреме. Међутим, оружје је дељено на брзину и није поштована важећа процедура, нарочито током 2004. и 2005, када је обучавање Ирачана водио генерал Дејвид Петреус, који сада командује америчким снагама у Ираку.

У извештају се помиње и да званичници америчке војске не знају шта се десило са око 30 одсто оружја које је подељено ирачкој војсци и полицији од 2004. до почетка ове године.
Пентагон није порекао ове податке, већ је саопштио да је покренуо сопствену истрагу, али „Вашингтон пост” пише да и поред пооштрене контроле САД не знају где је оружје и да ли се њихови војници боре с непријатељем кога су, плаћањем пореза држави, наоружали амерички грађани.  
„Они немају појма где је то оружје”, каже Рејчел Стол, аналитичар Центра за одбрамбене информације, која је проучавала трговину пушкама и присуствовала састанцима у Пентагону о тој теми. „То вероватно значи да Сједињене Државе без намере дају оружје лошим момцима”, процењује она.

И један виши званичник Пентагона, чије име вашингтонски дневник не помиње, признаје да се део оружја вероватно користи у борбама против америчких снага. Он тврди да се једна ирачка бригада у Фалуџи у септембру 2004. брзо растурила, одметнула и почела да користи америчко оружје против самих Американаца.
У извештају Канцеларије за одговорност владе каже се и да је неуобичајено да обучавање ирачких снага води Пентагон, јер такве програме помоћи обично води Стејт департмент.

Канцеларија је до броја од 190.000 несталих комада оружја – 110.000 „калашњикова” и 80.000 пиштоља – дошла упоређујући податке Прелазне мултинационалне команде за Ирак са подацима генерала Петреуса о оружју које је наручио. Петреусове бројке су упоређене са поверљивим подацима и другим информацијама како би се осигурало да су они довољно прецизни да се пореде са имовинском документацијом ирачких снага.
Један амерички командант потврдио је „Посту” да су ирачким јединицама давани и оружје и друга опрема који су „буквално ишли право у битку”. „Али, искрено, у почетку нисмо имали избора – нисмо имали довољно људи и могли смо да држимо оружје док се цео логистички и документациони систем не среди или да га дајемо... за битке у Наџафу, Фалуџи, Мосулу, Самари...”.

Лист подсећа и да су током рата у Босни Сједињене Државе дале одбрамбену опрему вредну око сто милиона долара босанској војсци и да Канцеларија за одговорност владе није пронашла ниједан проблем кад је требало пописати то оружје.