Славили по угледу на претке

Бројни вјерници из Ријечке и Цеклинске нахије, као и они из Зете, Подгорице и других крајева Црне Горе и Србије, су и овог 28. августа, на дан Велике Госпојине, обишли обновљени манастир Ком на Скадарском језеру и уприличили велику духовну светковину и традиционално народно весеље. Да се сусретну и друже, по угледу на своје славне претке, вјерницима и грађанима ни пар километара прашњавог макадама, кроз жабљачке ливаде, није престављао озбиљнију препреку, да дођу до манастира и тамошњем свештенству честитају манастирску славу.
/ Доста нас има, било нас и више. Масовност данашње светковине је најбољи доказ да се, пет деценија потискивана духовност, незадрживо враћа на ове просторе. Највећу заслугу за удахњивање новог живота овој нашој древној светињи има митрополит Амфилохије, као и настроијтељ манастира Ком, отац Хризостом, али и бројни вјерни народ са овог подручја и шире, који је обнову храма помогао на разне начине / каже Драган Драгојевић, вјерник из Жабљака Црнојевића, кога за тренутак прекидамо у послужењу бројних гостију.
У манастиру Ком замонашен је владика Раде, а тек недавно, послије вијек и по, и млађани отац Симеон, каже Бошко Костић из оближњих Додоша.
Међу бројним вјерницима био је присутан и Бранко Костић, посљедњи потпредсједник Предсједништва СФРЈ.
/ Нијесам вјерник и стицајем околности, данас сам први пут ногом ступио на ову светињу, иако сам својевремено нешто о њој и писао. О прослави Госпођиндана сам чуо још као дијете у Додошима, гдје сам код ујака Крцуна Лазарева Вукотића провео најраније дјетињство. Та прва сазнања о овој светковини су ми још увијек свјежа, тако да уживам у данашњем дружењу / истиче господин Костић.
Неизмјерну срећу, коју је добила прихватањем свете тајне крштења, није скривала Љубинка Јанкетић из Подгорице.
/ Данас сам крштена, мада са том намјером нијесам дошла на Ком. Чак и моју куму, Моравку Динкић из Параћина, мало прије сам упознала. Све се десило некако спонтано, без програма и рачунице, што чину крштења даје посебну драж и љепоту. Пресрећна сам због свега тога и свима онима који нијесу крштени, предлажем да се крсте прве наредне прилике / поручује госпођа Јанкетић.
Уз богату славску трпезу и послужење за коју се постарало старјешинство манастира, поједини донатори, као и бројни домаћини из окружења, прослава Велике Госпојине у манастиру Ком је потрајала до предвечерја.

Освештано звоно на храму

У кучком селу Врбица у суботу, 25. августа, на обновљеној цркви посвећеној Светом Василију Острошком подигнуто је црквено звоно. Звоно је освештао парох кучно/братоножићки Бранко Тапушковић, а урађено је у радионици Јеврема С. Поповића из Београда, чији су мајстори и поставили звоно на звоник цркве.
Звоно је тешко 117 килограма, а поклон је мјештанина Врбице Драгана Љубовог Јокановића, који сад живи у Бару. На ову свечаност Драганов рођак Миго Јокановић допутовао је чак из далеког Сиднеја, из Аустралије.
Освештању храма присуствовало је двадесетак вјерника из Врбице из братстава Јокановића, Ивановића и Поповића, а било их је и из кучког села Убли.
У бесједи након освештања отац Бранко позвао је вјернике Врбице на слогу и ревност у вјери. Он им је, такође, предочио шта је још неопходно да се уреди и прибави у ентеријеру цркве како би се стекли услови да се она освешта. Наиме, црква Светог Василија Острошког у Врбици саграђена је давне 1907. године, али стицајем многих околности до данашњег дана остала је неосвештана.