Конрад Аденауер: келнске кобасице и келнски хлеб

С именом Конрада Аденауера повезују економско чудо које је омогућило Западној Немачкој да се од рушевина Другог светског рата претвори у једну од најразвијенијих земаља у свету.

Међутим, пре него што је Аденауер постао први канцелар СРН, он је имао дугачак и тежак пут политичара.

1909. године је  Аденауер постао заменик градоначелника Келна, а затим и градоначелник овог великог индустријског града, и то све до 1933. године.

У време Првог светског рата је Конрад Аденауер посебну пажњу додељивао питањима снабдевања намирницама становништва, које је  страдало од ратних тешкоћа. Град је финансирао крупна складишта намирница – што је омогућило да се избегне дефицит намирница, у сваком случају у његовом најгорем испољавању, нарочито прве послератне године. Међутим, без обзира на све напоре,  тешкоће на тржишту намирница нису могле а да се  потпуно избегну. Коњетина и  кафа од јечма и цигуре су постале део оброка становника Келна.

У јеку Првог светског рата је Аденауер   пронашао такозване келнске кобасице. Оне нису биле од меса, већ су биле израђене од сојевог брашна. Кажу, да те кобасице нису биле укусне, али су биле хранљиве – у ратним условима је то био излаз.

У кулинарске проналаске Конрада Аденауера  спада и келнски хлеб од мешавине житарица. Аденауер је чак патентовао тај хлеб, који се за 40 одсто састојао од кукурузног брашна, за 35 од зоби, за 10 одсто од пиринчаног брашна. У саставу келнског хлеба су такође били зачини и декстрин.

До 1916. године келнски хлеб се продавао без ограничења, али после ступања Румуније у рат на страни Антанте испоруке кукуруза из те земље су престале. Зато је издавање тог хлеба било лимитирано.

Аденауер је основао огромне кухиње у радничким рејонима Келна које су производиле  око 200 хиљада оброка дневно.

Радни дан Аденауера  као канцелара СРН почињао је рано. Ујутру би он прегледао папире и штампу, доручковао, пио кафу и ишао у Бон.

Ручао је Конрад Аденауер обично у један сат – ако нису били предвиђени дипламатски доручци. Аденауер је јео сам да би имао времена за размишљања.  Трпеза му је обично била једноставна и умерена: чорба, место, поврће.  Омиљено јело му је било  уштипци од кромпира, традиционално за Рајнску област, које обично сервирају са сосом од јабука.

Умереност немачког политичара је била присутна и у његовом односу према вину – он је био равнодушан према жестоким пићима. Само у изузетном случају би он попио више од једне чаше вина.

После ручка би канцелар обично имао кратак сан. После одмора би Аденауер ишао у кратку шетњу, затим би наставио рад. Вечерао је он обично код куће – по правилу је то била лака вечера са породицом.

Конрад Аденауер је поднео оставку са положаја канцелара када је имао 87 година. Он је ушао у историју као један од  најстаријих шефова владе у најновијој историји. Умро је Конрад Аденауер 19. априла 1967. године у 92. години живота.