Прековремени рад пуни џеп послодавца

ХЕРЦЕГ НОВИ - Усвајање устава, а потом и новог закона о раду који би у подједнакој мјери третирао и компромисно помирио захтјеве државе, послодавца и радника, био је закључак јучерашњег округлог стола, којег је Асоцијација Херцегновска алтернатива (АХА), у сарадњи са ФОНДАС-ом и ОРТ-ом, организовала на тему "Прековремени рад - рад на црно?".
Како је наглашено, циљ пројекта је да се надгледањем поштовања Закона о раду побољша положај радника у приватном сектору, затим указивање на најбитније недостатке постојећег закона, једнако као и побољшање транспарентности процеса доношења новог закона о раду.
Марина Вуксановић, координатор пројекта и члан НВО АХА, саопштила је да је поражавајућа чињеница да већина запослених у трговини и угоститељству у сезони ради најмање два сата дневно неплаћеног прековременог рада.
- У АД Штампа у сезони раднице раде 52 сата, а Пантомаркету 59 сати недјељно. Ако повећани обим посла траје три мјесеца, а мјесечно се најмање прековремено одради 60 сати, може се израчунати да послодавац на тај начин радницима закине најмање једну плату, односно да на бесплатном раду зарађују екстрапрофит - казала је Вуксановић.
Она је истакла да нико не евидентира годишњи број прековремених неплаћених сати, чиме послодовац не штети само раднике већ и државу, будући да на те сате треба додатно платити порез и допринос.
Др Илија Павловић, консултант НВО АХА, изнио је податке о слабој едукованости радника по питању својих права али и послодаваца о свом виђењу закона о раду и радничких права, који су добијени путем анкете.
- 30 одсто радника није упознато са Законом о раду, 80 одсто не зна да је у припреми нови закон о раду, а најдрастичнији примјери се односе на прековремени рад, исплата регреса, коришћење прописаног дневног одмора, за које је 90 одсто радника казало да није било у могућности да их користи. Педесет одсто радника нема слободан дан у недјељи, а 80 одсто њих нема плаћен превоз ни топли оброк. С друге стране, 70 одсто послодаваца признаје да не исплаћује топли оброк и регрес, али сматрају да тиме не крше закон. 80 одсто послодаваца није у стању да испоштује право радника на један слободан дан, а 70 одсто мисли да би смањење обавеза према држави омогућило запошљавање нових радника.
Вуле Ћировић, предсједник општинског синдикалног повјереништва, сматра да много усмених примједби радника говори у прилог чињеници да из страха од губитка посла не желе да јавно иступе са тражењем права које им закон гарантује, а то је потврдила и Александра Мустур, републички инспектрор рада.
- Инспекција се врши непосредним увидом код послодавца, по службеној дужости. Прековремени неплаћени рад најтеже је доказати, а када вршимо контролу, радници ћуте или негирају да су на било који начин оштећени - казала је Мустур.
Мила Костић, из Уније послодаваца, истакла је да постојећи закон не штити послодавце и да су стопе оптерећења на зараду веома високе. Њиховим смањивањем, како је Влада и обећала, требало би за резултат да има сузбијање рада на црно.

Држава да смањи потраживања

Анђела Милошевић, менаџер Монтенегро бизнис алијансе, казала је да је ова организација припремила пакет предлога за нови закон о раду, у којем се главне примједбе односе на ограничавање слободног уговарања између послодавца и запосленог, као и да је пренаглашена заштита радника и улога синдиката. Они сматрају да послодавци нијесу заштићени од нерадника.
Силвана Илић-Ђорђевић, правник компаније Алксандрија, објаснила је да власник ове фирме успијева да радницима плати прековремени рад, али да ова комапнија сада има проблем с пријављивањем држављана Србије који у њој раде, које је досад могла пријављивати у фонд ПИО, а од раздвајања држава не зна како да их третира, те да је потребно да се ресорно министарство по ово питању ургентно огласи.
Миодраг Мајдов, шеф пословнице АД Штампа, указао је на све потешкоће и дажбине које према држави мора подмирити сваки привредник, а које се морају снизити како би и послодавци и радници били задовољени.