Да ли је метеoрит донео на Земљу нову болест?

Недавни пад метеорита у Перуу у провинцији Пуно изазвао је талас претпоставки и фантазија. По сведочењу очевидаца, ватрена кугла зарила се у земљу на дубину од 6 метара, оставивши кратер пречника 30 метара, из кога је шикнула фонтана кипуће воде. Међутим, неко време након пада метеорита људи су осетили чудан мирис, мучнину и главобољу.

Представник перуанског Министарства здравља журно је изјавио, да је "онемоћалост изазвана отровним испарењима од комада космичког тела, чији фрагфменти могу бити метеорити који садрже органске материје, поред осталог и циан". "Све оно о чему се саопштава из Перуа карактеристично је за метеорске падове, - потврдио је РИА "Новости" шеф лабораторије за метеоритику Института геохгемије и аналитичке хемије, доктор геолошко-минералошких наука Михаил Назаров.

"Међутим, што се тиче саопштења о "чудним обољењима", која су, тобоже, изазвана после пада "космичког госта", то је сумњиво. За 250 година постојања у Русији метеоритике, фиксирана су 102 пада крупних метеорита, од чега је њих 70 пронађено, и 50 се цува у Метеоритној колекцији Руске академије наука. Међутим, никаквог негативног утицаја на здравље људи они нису учинили". Последице нису забележене чак ни после уникатне "Сихотеалињске кисе" 12 фебруара 1947. године, када се на далекоисточну Усуријску тајгу у региону планине Сихоте Алињ обрушио читав рој метеорита укупне масе до сто тона, покривши територију од 35 квадратних километара. Не постоје такође ни подаци о томе, да је некакав други метеорит, који је пао на Земљу - а фиксирано их је на хиљаде - изазвао некакво обољење код људи. "Метеоритна супстанца, колико је познају научници, није опасна и прилично је стерилна у поређењу са земљиним материјама, - тврди Михаил Назаров. "На метеоритима није откривено никаквих микроба, бактерија или вируса ванземаљског порекла. А ако говоримо о радиоактивности, она је кудикамо већа у земљиним гранитним структурама тла".

Шта се то могло десити Перуанцима? "Моћни потрес приликом пада метеорита могао је изазвати пукотине у тлу, нарушити резим подземних вода, и у резултату су се могле формирати и доспети у сферу коришћења (реке, бунари итд.) неквалитетне воде, богате штетним гасовима, загађене итд" - сматра Михаил Назаров. По његовим речима, метеорит тешко да може да ослобађа (како се саопштава) мирисе олова или сребра. Те материје, ако се и садрже у метеориту, нису у знатнијим количинама, а њихова основна компонента су сулфиди гвожђа. Раније је бележено да после пада метеорит ослобађа некакав мирис сумпора, али се тиме становништво не може отровати.

У перуанском случају могуће је претпоставити да су се у зони пада налазила нека налазишта која су и одреаговала на метеоритни удар испарењима своје материје. Али је то локални и привремени ефекат, верује научник. Атмосфера Земље игра улогу штита који штити планету од пада космичких тела. Њихова минимална брзина приликом уласка у атмосферу износи 11 километара у секунди. У резултату кочења метеорити губе енергију кретања, испаравају и трансформишу се у космичку прашину или падају у облику метеорита (све зависи од првобитних величина).

Њихова маса креће се од неколико грама до десетина тона. Метеорити мада су и слицни ипак се разликују по саставу и бивају од гвожђа, камена или мешовитог састава (гвоздено-камени). Једни долазе из појаса астероида, други имају планетарно порекло, на пример, месечеви и марсовски метеорити - то су делови тла Месеца и Марса. Како је изјавио Михаил Назаров, постоји отприлике 20 типова метеорита. Међу мање спада и перуански, и они наносе само механичка оштећења. Међутим, приликом удара вецих метеорита могу настати и глобалне еколошке последице. На пример, пре 65 милиона година целокупни биљни и животињски свет, па и диносаурусе, убио је судар Земље са крупним космичким телом (или групом тела).

Пад метеорита спада у сферу стихија. Научници покушавају да успоставе службу посматрања астероида, али је проблем у томе што са временом они мењају своје орбите. Други проблем је у томе, што практично није могуће променити трајекторију пада метеорита учинивши тако да се он не судари са Земљом. По оцени Михаила Назарова, "пад перуанског метеорита" није догађај у домену великих". Кратер је мали, 30 метара, а дешава се да он достиже огромне димензије, које се мере километрима. Шта ће се догодити даље? Научници ће извући фрагменте метеорита, истражити их и дати закључак о геохемијском саставу, одредити тежину, хемијски састав, врсту, координате пада.

Потом ће метеориту дати име - обично по месту његовог пада. Према томе, доласком на Земљу космички "придошлица" ће добити свој пасош, на основу кога се и региструје у Метеоритном друштву. И тада ће се тачно знати о каквој се "стварчици" ради.