Нацрт уставне реформе у Шпанији изазвао акције протеста становништва

Шпанијом су поново протутњале масовне акције протеста. Овог пута љуи су изашли у недељу на улице Мадрида, Барселоне, Билбаоа и других великих градова у знак неслагања са плановима владе да спроведе реформу основног закона.

Повод за актуалне манифестације био је предлог председника владе Хосе Луиса Родригеса Сапатера да се фиксира максимално дозвољени буџетски дефицит на нивоу од 0,4% унутрашњег бруто производа од 2020. године.

Организатор протестне акције, у којој је учествовала углавном омладина, био је такозвани Покрет 15. маја (М15), формиран у друштвеним мрежама Интернета почетком године. Он је од средине маја постао главни детонатор протестних иступања по читавој Шпанији. Ево шта је изјавила за време манифестација у Мадриду званични представник М15 Роса Гарсија.

Схватамо да иако ова манифестација није тако многобројна, то није тако важно: најважније је то што привлачимо пажњу. Тим пре што се медији понашају врло исправно — они су сви овде. Шта је неопходно урадити — постићи јавно разматрање: тачније да се на радију, телевизији, интернету не узимају интервјуу само званичних представника две странке које имају већину у парламенту. Јер управо ове две странке на овај или онај начин прате наредбе господина Тришета из Централне Банке, госпође Меркел и господина Саркозија. А за ове стрнке нам предстоји да гласамо 20. новембра. Једном речи, одузимају нам наш грађански суверенитет.

Учесници недељних манифестација су затражили да се питање промена устава изнесе на референдум. При чему, како истичу шпански медији, наде грађана у одржавање референдума нису неосноване. По законима Краљевине, ако десетина посланика било ког од два дома парламента не одобри уставну реформу, плебисцит се не може избећи.

Ипак, на данашњи дан реалије су такве да је иницијативу социјалиста Сапатера подржао његов главни политички опонент, председник Народне странке Мариано Рахој. Опозициона Народна странка и владајућа Шпанска Социјалистичка Радничка партија заједо имају у Конгресу посланика, доњем дому парламента, 321 од 350 места, и 226 од 264 мандата у Сенату.

Ради уношења промена у Устав потребне су три петине укупног броја посланика сваког дома, тако да јединствно Народне странке и Шпанске Социјалистичке радничке партије може да буде више него довољно. Ово је ставио до знања званични предствник владе Хосе Бланко:

Тешкоћа везана за реформисање текста Устава састоји се у томе шта је записано у самом основном закону: неопходност постојања квалификоване већине у парламенту, како би могле да се унесу измене у Устав. А пошто постоји широки консензус и постоји та квалификована већина, никаквих тешкоћа више нема.

Доњи дом парламента — Конгрес посланика — припрема се да размотри нацрт закона о реформи Устава 2. септембра. За исти дан, како истиче агенција ЕФЕ Покрет 15 мај планирао је нову акцију протеста. Нема сумње да ће она наићи на подршку. Јер у Шпанији осим две најбројније странке постоје и друге.