Избори у Летонији: пут ка сагласности и разумевању

Парламентарни избори у Летонији су донели победу политичком удружењу „Центар сагласности“, које се бори за права рускојезичног становништва земље.

За 20 година независности Летоније на парламентарним изборима још ниједном није побеђивала политичка организација која брани интересе становништва за које је руски језик матерњи. А то је око 2 милиона људи, или 44% становништва. Већину гласова „Центар сагласности“ је добио у главном граду Летоније и на истоку земље, на граници са Русијом. Неки политиколози су уверени да је могло бити и више добијених гласова, када би учествовало 350 хиљада рускофонских становника Летоније који имају статус „недржављана“, па и немају право гласа.

Борба Ушакова и његових присталица са странкама које су познате по свом русофобском понашању је била веома тешка. Уочи избора на Летонском радију Ушаков и представник Националног савеза Гајднис Берзињш су ступили у полемику о могућностима преласка школског образовања на летонски језик. Ушаков је рекао да је то „свињарија“. Берзињш није остао дужан и рекао: „То што сте ви назвали свињаријом подржало је 120 хиљада држављана Летоније“. Али Ушаков је одговорио: „Зато што их ви на то терате“. Тај дијалог политичара је права илустрација тога шта се данас дешава у Летонији. Нил Ушаков је категорички противник кршења права „недржављана“, које националистичке партије називају „окупаторима“.

„Центар сагласности“ се од 2005.године залаже за међунационални дијалог и узајамно разумевање Летонаца и Руса, који стално бораве у тој земљи“ – рекла је за Глас Русије научни сарадник Института земаља ЗНД Јекатерина Шибајева:

То што „Центар сагласности“ у свом програму има тачке о грађењу националног дијалога је позитивно. Зашто? У Летонији постоје фактички две заједнице – летонска и руска. И мени се чини да су способне на опстанак само оне странке које посвећују пажњу и једнима и другима. Односно, питање баланса између права једних и права других, поштовање права и једних и других – то је оно што морају да решавају владајуће странке у Летонији. Јер ако се на кормилу нађу или једне или друге националистичке снаге, онда ће друга страна остати незадовољна. Зато „Центар сагласности“ има шансу да покуша да помири две велике националне заједнице, које постоје у Летонији и које су у садашње време веома раздвојене.

И поред већине гласова, „Центар сагласности“ може да остане у опозицији и да не уђе у нову владу. Јер летонске партије, уплашене успехом уједињења Руса, већ су почеле да формирају коалицију. И може бити да ће управо то мобилизирати крајње националистичке снаге републике, које су против изједначења права Летонаца и Руса.