Како дисциплиновати дете

Дете у раном детињству (предшколско доба) мора да се подвргне одређеној дисциплини под којом се подразумева процес у којем дете, као и одрасли, учи како да се прилагоди стандардима понашања у породици и друштву. Дисциплиновати дете не значи кажњавање или опомињање, већ развијање самоконтроле и послушности. То се постиже упозорењима, примерима, вежбањем и поштовањем постојећих друштвених норми и правила. У подизању деце најодговорнији су родитељи, али да би могли да одгајају децу требало би да су и они лепо васпитани.

Постоје три начина понашања родитеља: ауторитарно, пермисивно и ауторитативно понашање.

Ауторитарним начином понашања родитељи обликују, контролишу и процењују понашање детета на основу његовог односа према послушности, раду и поштовању традиције.

Пермисивно понашање према детету значи дозвољавање и прихватање његових испада, незнатно кажњавање и препуштање да се углавном само контролише.

Ауторитативни родитељи јасно наглашавају правила понашања и захтевају од детета зрелост и чврстину у одлучивању, а својом доследношћу развијају му и подстичу индивидуалност и самосталност. Међусобни однос дете - родитељ у том случају је потпуно отворен и подразумева се узајамно поштовање права и слободе.

Најтежи задатак у васпитању предшколског детета јесте постављање граница дозвољеног понашања. Те границе морају да буду регулисане због дететове сигурности, али и због особа с којима дете долази у контакт.

Послушност детета се може постићи на више начина: давањем примера, подсећањем, опомињањем, уверавањем, претњом, казном, батином, али и награђивањем.

Од родитеља зависи колико ће у васпитавању свог детета бити доследни и опрезни приликом одлучивања. Наиме, родитељи морају да нађу прави пут за одгој свог детета, и да благошћу, али и доследношћу у одлучивању сломе његов отпор. При томе, дете мора да разуме разлику између кажњавања ради одмазде и учења уз примену одређених дисциплинских мера.

Родитељи не би смели да користе силу и ауторитет само зато што их поседују, нити да понижавају и муче оне који им се супротстављају.

Било би добро да родитељи размотре своја властита искуства из детињства и да уоче елементе понашања који су негативна последица лошег одгојног поступка њихових родитеља. Те лоше одгојне поступке не би требало да понове у васпитању свог детета.