Фашизам није нестао, он мимикрира

Коначну тачку у процесу против нацистичких злочинаца Међународни војни трибунал је ставио 1. октобра 1946. године. 11 оптужених је обешено, двоје је добило доживотни затвор, троје оправдано, остали су добили различите рокове одлежавања у затвору. Ситним рибицама је суђење трајало у току још две до три године, затим се све постепено  стишало.

Почео је хладни рат. Американцима и њиховим савезницима се учинило да није исправно а да не искористе бројне бивше нацисте у борби против СССР-а. Њихово искуство је било тражено у свим сферама живота СРН – од обавештајне службе и одбране све до пропаганде и образовања.

Коментар кандидата историјских наука Сергеја Гука и позваног експерта – немачке публицисткиње и историчара Даниеле Дан.

Нажалост није успело пљевљење нацистичког корова. Присталице реанимације нацистичке баштине  су имали доста средстава да би намагарчили младе. Они су тврдили да у време рата није било масовних убистава у концентрационим логорима, порицали да је читав совјетски народ био објављен нељудима. Сто милиона је  било намењено за ликвидацију, остале су нацисти  спремали за робове.  На окупираним совјетским територијама њихове зондеркоманде стрељали, вешали, силовали, организовали масовну глад. Када то причају десничарима, они  вичу да је то лаж.

Своје мишлење износи немачка публицисткиња и историчар Даниела Дан.

Свакако, данас опасност није таква, каква је била фашистичка опасност. Међутим, нажалост, не сме да се тврди да је опасност потпуно нестала. Она се испољава у иступањима десничара, који гаје исту идеологију. У заоштравању економске кризе, расту незадовољства, појаве харизматичне личности та је опасност реалнија. Нажалост, могућ је такав сценариј. Када јачају левичари, од њих праве монструме. Међутим, познато је да се увек тражи кривац за све – ислам, левичари,  погледаћемо кога ће изабрати.

Индикатор расположења - парламентарни и месни избори – непристрасно констатују: европско друштво последњих година све више шепа на десну ногу. Бесомучни и скривени расизам,  који је после рата платили нацистички вође, није умро. Он мимикрира, прави се заштитником нација од најезде туђих за Европљане култура, обичаја, религија.

Нису заборављени ни стари уходани методи. Запаљене синагоге и домове за странце у Немачкој, Белгији, Холандији, Великој Британији. Нису заборављене ни поворке попут нацистичких. Вирус је стигао и у Источну Европу. Неонацистичке странке и групације настају у Бугарској, Мађарској, Словачкој, прибалтичким државама.

Заоштрава се миграциони проблем у зељама ЕУ, који доприноси расту екстремизма. Дивље нагоне је једноставние распламсавати него васпитавати добре навике. Власти ЕУ, заузете  буџетском кризом,  мимоилазе  нацистичу опасност.