Хрватска забранила комеморацију у селу Голубић

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Злавоније Крста Жарковић рекао је Срни да овакав потез хрватских власти показује да у Хрватској нема истинске демократије, осим декларативног залагања за њу, као и да је ријеч о предизборној кампањи и континуираном наставку политике деведесетих година ХДЗ-а.

"Крајње је неприхватљиво да власти Хрватске забране све што би подсјећало на то да су у Крајини живјели Срби, који су били жртве рата и политике која је у Хрватској вођена још од 1941. до данас", истакао је Жарковић.

Предсједник Удружења резервних војних старјешина бивше Републике Српске Крајине /РСК/ у РС Зоран Бркић сматра крајње неприхватљивим да власти Хрватске забране комеморативни скуп у Голубићу, који је скуп вјерског карактера. "Комеморација у православљу је вјерски , а не политички скуп и ваљда је сасвим нормално да се одржи помен Србима који су страдали на том простору", каже Бркић.

Поновивши да је неприхватљива забрана оваквих скупова, предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа истакао је да Срби не могу заборавити своје погинуле и да све мајке једнако плачу за својим синовима.

"Срби у Крајини и Хрватској нису били агресори, већ су само бранили своја вјековна огњишта. Етничко чишћење Срба из Хрватске и Крајине , које је потврдио и Хашки трибунал, те опструкција поврата станарских, радних, имовинских и пензионих права Срба у Хрватској јасно показује да се Хрватска декларативно залаже за демократију и основна људска права", закључио је Пузигаћа.

Хрватски министар унутрашњих послова Томислав Карамарко забранио је комеморативни скуп у Голубићу код Книна, гдје је данас требало да буде откривен споменик србским жртвама.

"Одржавање скупа узнемирило би грађане и реметило јавни ред и мир", наведено је у образложењу хрватског МУП-а.

Хрватски медији преносе да је иницијатор подизања споменика Удружење породица погинулих и несталих из Крајине, које је на тај начин хтјело да обиљежи страдање 115 породица које су у рату изгубиле неког свог, било да су убијени или нестали.

Хрватска удружења ветерана оштро су се успротивила подизању споменика, јер, како тврде, међу жртвама у чију је част споменик требало да буде откривен има припадника "крајинске паравојске који су борили против Хрватске", а и Голубић је био познато упороште Драгана Васиљковића, познатијег као Капетан Драган.