Чувари православне вјечности

Министарство трговине и туризма РС, до краја године, планира одржавање конференције посвећене првенствено развоју вјерског туризма, на којој би учествовали сви они чије би заједничко дјеловање могло допринијети да овај туризам постане што кориснији за Српску.

Тако би стари, српски, православни манастири, задужбине великана историје, вјековима подизани, рушени, скрнављени и обнављани, поред своје духовне вриједности, могли да добију још једну, економску, и тако по ко зна који пут помогну свом народу да живи боље.

У Туристичкој организацији РС кажу да још не постоји посебна туристичка рута, којом би били обухваћени само вјерски објекти у РС, што би се морало промијенити. Манастири се, истичу, посјећују у оквиру посјета појединим регионима или градовима Српске, у случају да се налазе у близини. Тако ниједна посјета Херцеговини не може да се замисли без посјете манастирима захумско-херцеговачке епархије, међу којима је најпознатији Тврдош.

Ова светиња смјештена је код Требиња, у самим херцеговачким стијенама, на десној обали ријеке Требишњице. Према једном народном предању, манастир су основали свети цар Константин и његова мајка Јелена, према другом, мање вјероватном, краљ Милутин, а према трећем, манастир је градио Херцег Стјепан Вукчић Косача. За туристе је, кажу у ТОРС-у, нарочито занимљиво вино и мед, врхунског квалитета, плод рада манастирског братства.

Поред Тврдоша, свака туристичка рута која обиђе ове крајеве, не заобиђе ни манастир Херцеговачка Грачаница, понос Требиња, саграђен по узору на имењакињу на Космету. Магнет је за туристе, првенствено због моштију великог српског пјесника Јована Дучића, које у себи вјерно чува.

У Херцеговини је и Петропавлов манастир, такође код Требиња, у Петрову пољу, и обавезно се налази на списку жеља туриста. У његовој близини је Павлова пећина, у коју је, по предању, долазио и свети апостол Павле, а за празник овог свеца у њој се врши вечерње богослужење. Манастирски конак је функционалан, а посебна атракција јесте трпезарија за тридесетак особа.

Краљ Драгутин Немањић оставио је своју задужбину и у Доњем Бирчу, код Шековића, манастир Ловницу, на извору истоимене ријеке. По предању, манастир је сазидан на мјесту на којем је краљ "лов ловио" и које га је задивило својом љепотом. Према другим изворима, црква је чудесним пресељењем сама себе лоцирала, што су први уочили ловци, и то показали неимарима.

И други дио Српске, Крајина, има чиме да се поноси. Манастир Моштаница један је од најстаријих манастира Крајине, који у себи чува камен и восак којим је био печаћен Христов гроб, те папучу с моштију светог Василија Острошког. Налази се скривен у Козари, поред рјечице са истим именом, Моштанице, 12 километара источно од Козарске Дубице. Према једном предању, манастир је задужбина Немањића, а према другом, подигнут је 1113. године, на мјесту погибије светог Теодора Тирона. Имао је бурну прошлост - рушен је, па обнављан, чак девет пута.

Чувар традиционалних обичаја, духовности и културе народа Шипова јесте средњовјековни манастир Глоговац, познат по духовно-културној манифестацији Јањски сабор, чијој обнови је, 1991. године, присуствовао и Његова светост патријарх српски Павле, који је неколико пута касније боравио у њему.

Изнад каскадних водопада рјечице Крупе и кањона ријеке Врбас, својом духовношћу привлачи задужбина Стефана Немање, манастир Крупа на Врбасу, на 25. километру од Бање Луке, према Мркоњић Граду, а посвећен је светом Илији, евидентиран је као споменик културе.

У његовој близини налази се црква брвнара, из прве половине 18. вијека. Црква посједује и једну ријеткост - јеванђеље штампано у Москви 1778. године.