Надрилекарство у Србији цвета

Раније се гатањем "лечило" само по забитим крајевима земље, док данас "народни видари" раде у отменим кућама и хотелским собама.

Доктор Петар Пауновић је у свом раду "1001 прича о здрављу" изнео податке да се, на основу једног истраживања које је обављено на подручју Тимочке крајине у периоду од 1975. године до 2000, број надрилекара удвостручио. Раније их је највише било по забаченим селима, сада их у сваком граду има по неколико. Многи од њих су млади, амбициозни и интелигентни људи.

У једној од "прича о здрављу" доктор Пуновић доноси и резултате анкете о квалитету и задовољству коришћења здравствене заштите у једном од градова Тимочке крајине, по којој услуге надрилекара, по мишљењу анкетираних, користи око 48 одсто људи, најчешће из очаја око 57 одсто, нужде око 25 и потребе око 17 одсто.

Могућности "лечења" су безграничне колико и жеља оних којима је помоћ потребна и машта оних који њихову немоћ желе да искористе. Одмакли су се зато неки видари и врачеви од ноктију, олова и змија, па прихватили савремене трендове у "дијагностици и терапији".

Госпођа Дара прича, за "Глас јавности", како је водила своју, сада већ покојну, сестру у одмаклој фази рака, код неког "што гледа у компјутер" у једном селу у близини Смедерева.

"Пита он све. Како се зове? Колико година има? Тражио нам и отпусне листе из болнице. Гледа, гледа. Пише нешто на компјутеру и каже:'Наживећеш се ти. И синове ћеш да жениш-. Ја се обрадовах, али му причам како јој доктори не дају много наде, а он ће:'Ја госпођо не причам из главе. Пише све овде', и показује на онај компјутер. Куписмо и неке чајеве за јачање. После ме моја деца грдила како сам наивна и тако то, али још ми она слика стоји пред очима кад се моја јадна и намучена сестра насмејала у том тренутку", говори кроз сузе Дара и додаје да није прошло ни два месеца од "прегледа" до сахране, али и да "човек све проба кад га мука тера".

Бајалица против жутице

Лекари, углавном, не могу или не желе да говоре о томе колико је њихових пацијената своје здравље ставило у руке биоенергетичара, радиестезиста и других магова.

Доктор Душан Бастаћ, интерниста, кардиолог и доктор медицинских наука који ради у својој приватној ординацији у Зајечару, граду у делу Србије за који се често везују видари, сретао се са последицама лечења травкама и биљем за које се верује да су безопасни.

"Памтим случај жене која је камен у жучи лечила соком од црне роткве. Сваког дана је пила литар и двеста грама сока, што је довело до тешких оштећења јетре. Трансеминазе су јој биле огромне", прича доктор Бастаћ.

"Људи који одлазе код надрилекара неинформисани су и не знају које болести могу да се излече, а које не могу. Постоје различите приче о траварима који лече све и то се преноси са колена на колено, а такве приче привлаче људе", објашњава Љубиша Боцкић, доктор медицине. Он наводи и да већина средстава која надрилекари дају људима нису испитана и да се не зна како делују.

Ево како изгледа бајалица против жутице: "Секиром те сечем, ватром те горим, тамјаном те кадим, водом те кадим, водом те умивам. Усту (иступи). Ту ти места није! Иди у лелејску гору, где петли не поју...! Хајд’ иди! Сретан ти пут!“