Умјесто раскида уговора, Антонићу новац из буџета

Тако је и у случају стратегије за борбу против организованог криминала која је званично промовисана и као једно од кључних опредјељења и праваца на којима ће се радити у континуитету, наравно. Али, практични потези које вуче кабинет Александра Џомбића дематују и ругају се сопственим политичким опредјељењима. Мало им је било што су се легитимисали као врло лојалан партнер Зорану Ћопићу у прању новца чије је поријекло у трговини дрогом, и успут „сахранили“ бијељинску шећерану, већ су на најбољем путу да цијелу представу понове. Овога пута са Небојшом Антонићем, власником Фабрике дувана Бањалука, једним од актера у крминалним пословима шверца кафом. Влада је у први мах, чим је од стране државног контролног органа, СИПА-е, „проваљен“ овај посао организованог крминала, а да се власи не досјете, најавила раскид приватизационог уговора с „Антонић трејдом“ из Лакташа, купцем Фабрике дувана Бањалука. Чекали су да вријеме учини своје и прашина падне на цијели случај, завлачили раднике разним обећањима, да би сада већ у наговјештају био обрт по коме Џомбић и друштво разматрају могућност да, истом оном Небојши Антонићу, додјеле и подстицаје из буџета РС. Овај обрт, без преседана у свим правним државама, још није званично саопштен али се јавност спинује у правцу те солуције. Тако би се могло десити да СИПА-ин клијент буде обилно награђен новцем грађана Српске. Антонић би, заузврат, а као израз великодушности, умјесто изласка из Фабрике дувана, требало да у наредне три године задржи све раднике и откупи све количине домаћег дувана произведеног у РС које се процјењују на око 500 тона годишње. Овакав дил разматран је недавно на састанку у Влади РС, на коме су поред Џомбића, учествовали и министар рада Петар Ђокић, и пољопривреде Мирослав Миловановић. Суштина идеје је да се Антонић остави власником бањалучке Фабрике дувана, па и по цијену да се још почасти подстицајима који су у буџет накупљени од пореских обвезника Српске. Радници Фабрике дувана и даље стрепе и за радна мјеста, али и за отворену могућност да буду колатерална штета договора између Владе и Антонића, кад тад, ако не ове, а онда за три године, када би истекао нови споразум. У свему је индиркативна улога „независног“ правосуђа у коме још почива и купи прашину захтјев Владе РС за раскид уговора са „Антонић трејдом“. Док се на вишем мјесту не донесе одлука.