Заједнички туристички пројекат осам дринских општина

Интернационална хуманитарна организација "Кер" (Царе) представила је пројекат развоја туризма у долини реке Дрине, као интегрални део програма економског развоја осам општина са обе стране Дрине, који финансира холандска влада са 1,8 милиона евра.Менаџер пројекта Дарко Вујовић рекао је да је пројекат започео 2005. године, траје три године, а у њему учествују општине из Србије - Бајина Башта, Љубовија, Прибој и Ужице, а из БИХ Сребреница, Братунац, Вишеград и Рудо.ПР пројекта Славенка Пудар је указала да је створена асоцијација осам подрињских општина која организовано ради на развоју туризма у региону, а пројекат је направљен на основу истраживања у свету, која су показала да туристи све више желе активан одмор и авантуру.Она је указала да је на почетку било доста скептицизма у општинама, јер су се од њих осам, само Бајина Башта и Вишеград до тада бавиле туризмом, а осталима је био непознат. Сада је направљен огроман напредак, људи су почели да се запошљавају у области туризма, што ће допринети да се заустави исељавање са тих подручја.Тако је до сада 81 особи издата дозвола за управљање чамцем, а основана је и прекогранична Асоцијација дринских риболоваца која броји 12.000 чланова.

Пројектом је предвиђено да свака општина задржи своју индивидуалност, а предвиђене су туристичке туре, тако да сваки гост буде по два-три дана у неком другом месту, укључујући шетње планинама, вожњу чамцима по Дрини или "Ћиром" од Мокре Горе, објаснила је Пударова.

Она је додала да се годишње финансирају 24 различита пројекта - три по општини, појединци добијају по 10.000 евра,мала и средња предузећа по 7.500 и невладине организације по 5.000.

Саша Терзић, власник етно парка "Терзића авлија" из села Злакусе, каже да је захваљујући добијеним средствима направио апартмане за туристе у етно дворишту с почетка 20. века са две куће и музејом који садржи експонате још од времена Римљана.

Заваљујухи томе туризам је почео да се развија и у суседној Потпећи, тако да у та два села сада постоји око 60 категорисаних лежајева, а у току ове године у плану је да се маркира 60 километара планинарских стаза које ће повезати још пет села. Биће издата и карта са уцртаним стазама.