Русија ће подржати војну интервенцију у Малију

Русија подржава иницијативу Афричког савеза и Економског савеза земаља Западне Африке за решавање кризе у Малију- изјавио је специјални представник председника Русије за сарадњу са земљама Африке- Михаил Маргелов. Горе поменуте организације разрађују планове за војну интервенцију у Малију, како би се север ове државе ослободио од исламиста.

Русија дозвољава могућност да у Мали буду упућене међународне трупе за помоћ властима у успостављању територијалне целовитости. Одговарајућа резолуција СБ УН је била потписана 12.октобра. Својом изјавом је Михаил Маргелов потврдио да је Москва решена да се доследно придржава одредби овог договора.

Војна интервенција захтева детаљну припрему, сматра стручњак Института Африке при РАН, бивши амбасадор Русије у Малију, Евгениј Корендјасов:

- Русија, безусловно прати сва догађања. Али, Москва инсистира на врло јасној формулацији мандата за спровођење мировне операције у сарадњи са СБ УН, како би предлози по питању мандата и начин деловања били усаглашени на нивоу организација Афричког савеза и Економског савеза земаља Западне Африке. Само после тога СБ УН може да размтра дату резолуцију.

При том, у Москви сматрају да би, пре него што се одобри интервенција међународних сила у Малију, требало употребити све остале механизме за решавање кризе. Ово се има у виду поводом дешавања у Либији, убеђен је стручњак Института Африке РАН Владимир Шубин:

- Тешка ситуација у Малију је непосредна последица трагичне ситуације у Либији, односно војне интервенције у тој земљи. Туарези су после смене власти у Либији у Мали ушли са оружијем у рукама. ТО је све само још подстакло покушаје сепаратизма и отцепљења северних крајева од Малија.

Прелазак Туарега из Либије у Сахарско- Сахелску област Малија, и то што су они донели велику количину оружја са собом, дестабилисало је ситуацију у региону. Ово је подвукао амбасадор Русије при УН Виталиј Чуркин на седници о Малију:

- Неопходно је строго сагледати и размотрити раније предложени неопходни режим ембарга на оружије у односу на Либију, као и мере којима би се контролисало распростирање оружја са територије Либије, укључујући и зенитно-ракетне комплексе. Додатну тежину овим проблемима даје и чињеница да у Либији постоје залихе хемијског оружја.

Криза у Малију изазива посебну опасност и зато што екстремисти на северу земље не крију своје везе са многим регионалним терористишким организацијама, у том смислу и са „Ал Каидом“.