СПС НЕСТАЈЕ КАО СТРАНКА У ВОЈВОДИНИ !

Даме и господо,

Из доброобавештених кругова, управо ми дојави наш СРС Лауфер, а он, сложићете се свакако са мном, увек нас обасипа истином, сазнајем да су после „званичних преговора“ ортодоксних комуњара оних који предводи Борис Тадић (зар треба и наглашавати да му због исказане „храбрости, чојства и јунаштва“ Срби и Српкиње већ увелико тепају Боби Таћи Педеровић) и оних издајничких црвендаћа, издали су чак и свог оснивача Слободана Милошевића, које предводи Ивица Дачић, код Срба ће остати по злу упамћен као Гица Издајица, општински одбори СПС у Темерину, Жабљу, Тителу, Србобрану, Врбасу, Кули, Зрењанину и на многим другим местима у Војводини нестали – колективно, без иједног изузетка су се придлужили својој браћи и сестрама у редовима СРС-а. Мада се то издајничко чињење Гице Издајице могло и очекивати после „акције коферче“ ипак та поновна унија (Ам)броз злочинаца многима још увек делује као нестварност – сузе некадашњих чланова, а нарочито чланица некадашњег СПС-а потврђују колико је њихово разочарање велико. Припремају се велики немири у тим срединама после и званичног савеза комуњарских издајника, но Бога молим да се то никада не деси и да здрав разум на крају превлада. Верујем да се удружене комуњаре пуно неће сладити својим кукавичким пиром, јер Српкиње и Срби ће морати да се изборе да на чело државе и народа напокон дођу честити Срби и Српкиње. Да ли ће у светој земљи Србији почети да се пред нашим очима одвија „румуњски“, или „аргентински синдром“ остаје нам још мало времена да одговор на то сачекамо. Извесно је само једно – мочурага ће бити у рукама изневерених, издатих и ојађених Срба и Српкиња.

Даме и господо, Лауфер ми није још увек дојавио каква ће реакција да буде од чланова СРС-а те из тог разлога остаје ми само да нагађам и да се Господу скрушено помолим да комуњарска искра не пређе у буктињу коју више нико неће моћи да угаси - грађански рат у светој земљи Србији ! Гица Издајица би морао да размисли бар мало о томе, јер они који не размишљају врло често доживе велика страдања.

Крстан Ђ. Ковјенић