Избори у Италији: само без Берлусконија

У Италији се одржавају ванредни парламентарни избори. Последња анкетирања јавног мњења резултирала су разноврсним прогнозама. Неки су претпоставили да ће победити левичари, други - повратак Берлусконија. Трећи мисле да нико неће победити, управљаће земљом коалициона влада, која ће обавезно залутати у реформама и довести Италију пропасти.

У току 13 месеци земљом је управљала прагматична влада Марија Монтија, али су крајем 2012. године универзитетски професор и његов тим под притиском левичара били приморани да поднесу оставку. Данас је Монти на челу центриста, зато може, према прогнозама, да заузме на изборима само 3. или 4. место. Обични Италијани су били незадовољни уравнотеженом и чврстом политиком Монтија, - објаснио је експерт Међународног института хуманитарно-политичких истраживања Владимир Брутер.

- Ниједној се земљи не допада, када се штеди на њен рачун. Грађани Италије не желе чврсту штедњу и не воле људе, који је спроводе. То мора да има неку перспективу. Очигледно је, када штедиш, штедиш ради нечега, а не због тога, што ти је то животни стил.

Десничари ће покушати да отму бираче центристима, критикујући њихову политику стриктне штедње и обећавајући Италији добробит без радних подвига. Трећина становништва је спремна да подржи управо тај програм, без обзира на то, што је њен идеолог скандалозни Силвио Берлускони. Он је поново спреман да се врати на власт, нешто смањивши своје амбиције, - објаснила је експерт Центра међународне безбедности ИМЕМО Надежда Арбатова.

- Берлускони користи популистичка расположења, незадовољство обичних Италијана неопходним, а болним реформама. У јануару ове године је он закључио савез с Лигом Севера и лидером те странке Робертом Маронијем под условом да сам Берлускони неће претендовати за положај премијера, већ ће добити положај министра финансија.

Реалније шансе за победу имају левичари на челу с Пјерлуиџијем Берсанијем. Његова Демократска странка, према најскромнијим прогнозама, ужива подршку 33 одсто становништва, оптимисти пружају Берсанију 40 одсто гласова. Изгледа да он неће добити већину у парламенту, те ће бити приморан да ступи у коалицију. Например, с Мариом Монтијем. Међутим, ту би могло да буде сметња међународно искуство Монтија, - изјавила је Надежда Арбатова.

- Монти данас није спреман да ступи у коалицију. Мада њихови програми се умногоме поклапају, Берсани је ближи синдикатима, који су се критички односили према реформама Монтија. Постоје и друге околности. Монти је близак Ангели Меркел. Вероватно она не би волела да би њен партнер у ЕУ и у коалицији изласка из кризе ступио у Савез с левичарима-демократима.

С друге стране, мишљење Ангеле Меркел и Немачке не мора да се првостепено узима у обзир. Добробит ЕУ и еврозоне директно зависи од унутрашње ситуације у свакој земљи-чланици. Данас је Италији потребна влада, која ће и даље спроводити реформе, а неће попут Берлусконија да их зауставља, што осуђује трећу економију еврозоне, а тиме и читав финансијски савез на враћање.