Злочинци крију податке

Недостатак информација о локацијама масовних и појединачних гробница кључни је проблем у тражењу особа несталих у протеклом рату, констатовано је на сједници Управног одбора Института за тражење несталих особа БиХ одржаној у Требињу.
До краја године Институт за нестала лица Босне и Херцеговине требао би да сачини централни регистар несталих лица и тада би требало да буду познати и прелиминарни резултати о броју несталих и броју идентификованих особа на подручју БиХ. Према незваничним подацима у БиХ се још увијек трага за 13 500 несталих особа.
„Они који су направили злочин крију податке о локацијама масовних и појединачних гробница страдалих у протеклом рату у БиХ и то чини основу проблема у тражењу несталих особаЋ, рекао је Марко Јуришић члан Колегија директора Института за нестале особе БиХ и додао да "одлучујућу улогу у скривању релевантних података игра политикаЋ.
Јуришић каже да би утицај политике на процес тражења несталих требао бити ублажен формирањем централног регистра за нестале БиХ. "Моје лично мишљење је да ће политика увијек имати утицај у овом процесу, јер су породице несталих особа рањива популација и врло прихватљива за манипулацију од стране политичара", истакао је Јуришић.
Чланови Управног одбора Института, Колегија директора и Савјетодавног одбора обишли су Регионалне комеморативне центре у Мостару и Невесињу.
„На основу утврђених чињеница биће договорене мјере за побољшање стањаЋ - рекао је Душан Шеховац, предсједавајући Управног одбора Института. У Невесињу још шездесет остатака тијела чека идентификацију, а у Мостару око стотину.
Шеховац је рекао да процес тражења „ треба учинити транспарентним, објективним без дискриминације према било ком народу и било којој регијиЋ.
Чланови Института за тражење несталих у БиХ истакли су да је проблем приликом идентификације несталих мали број стручних лица која то раде.
Сједници су присуствовали представници Окружног тужилаштва и невладиног сектора.