У метеориту на Шри Ланци Британци видели биолошке структуре

Ново достигнуће медицине ће помоћи да се спасу милиони живота. Руски научник Константин Агладзе је помогао јапанским биолозима да први пут направе од матичних ћелија ткива живог људског срца. То је пробој не само за трансплантологе, већ и за фармацију: биовештачки органи ће помоћи да се испробају лекови.

Срчани мишић се формира по етапама. Прво се ћелије сакупљају у пулсирајуће разједињене капи, које затим саме без спољног деловања налазе једна другу и уједињују се у ткиво.

Стварањем живих људских органа научници Кјотског универзитета су се бавили око пет година. Четири године пројекат координира руски професор Константин Агладзе, шеф лабораторије наноконструкције комплекса беланчевина научног центра Нанофизика Московског физичко-техничког института.

Као извор генетског материјала руско-јапанска научна група је узела индуковане матичне ћелије. Од њих се састоји ембрион у почетној фази развоја. Управо оне су претходнице органа људског тела.

Главно је схватити под којим условима се покреће механизам формирања ткива. Научницима под руководством професора Агладзеа је пошло за руком да пронађе хемијску супстанцу која покреће механзам трансормације. Од сваке стотине индукованих протоћелија, 80 постаје ћелијама срца.

Оптимална температура чувања ћелија је 37 степени. Како би се уверили да је ткиво срца живо, треба да ставити под електронски микроскоп. Приликом увећања од неколико милиона пута види се да ткиво врши контракције.

При томе мишић ради сам по себи, без спољних стимулатора: 50-70 откуцаја у минути. Тако изгледају ткива људског срца месец дана пошто су добијене од матичних ћелија. Постепено се она удружују и формирају ткиво срчаног мишића.

По речима Константина Агладзеа, конструисано срчано ткиво ће се користити у две сврхе. Као прво на њему ће се тестирати лекови. Као друго, угојене ћелије ће моћи да се имплантирају у болесно срце.

Што се тиче вештачког стварања живог ткива за трансплантацију, по мишљењу научника, за то ће бити потребно 3-4 године. Убудуће таква технологија ће помоћи да се сачувају милиони људских живота.

Олга Соболевска,