Експерти: плутонијумске глади неће бити

У САД за потребе НАСЕ обнавља се производња Плутонијума-238, прекинута пре четврт века. Плутонијум-238 нагомилавао се као нуспродукт приликом добиајња материјала за нуклеарно оружје, као и приликом прераде нуклеарног горива са нуклеарних централа. 1988. године ови програми у САД су затворени, објашњава саветник директора Курчатовског института Николај Кухаркин.

- Американци су морали да га купују од Русије. Сада се код њих мења прилаз преради. Схватају да пре или касније све једно мораће да га прерађују како би затворили нуклеарни говирни циклус. Већ су започеле акције у оквиру одустајања од забране.

Један од разлога за ревидирање плутонијумске политике у САД било је то што ни руске резерве нису бескрајне. Пре 3 године Русија је престала да испоручује изотоп Американцима. Али покретање беспилотних летелица са плутонијумом и даље је у плану НАСЕ. За 2020. годину планирана је и руска мисија ка околинама Јупитера са искрцавањем на његов сателит Ханимед. Без изотопа се неће моћи. Како да се изађе из такве ситауције? Говори научни косултант председника Ракетно-космичке корпорације Енергија Викто Сињавски.

- Ради много нуклеарних централа. Приликом њиховог рада формира се велика количина разних изотопа, између осталог и Плутонијума-238. Питање је у томе да се овај елемент издвоји из одрађеног горива, он је врло активан. Тачније то је и скупа и опасна производња. Одрађеног горива као руде за изотоп има доста. Не видим дефицита ове супстанце за радиоизотопске генераторе убудуће. Треба само боље организовати пуну произвдоњу.

У одрађеном гориву атомских централа потребног 238. изотопа је до 2%. Тешко је одвојити га од других. Из горива је једноставније извући Нептунијум-237 и сместити га на месец дана у реактор ради зрачења неутронима. После синтезе добија се плутонијум-238. Таквим путем кренули су у Националној лабораторији Оук-Риџ у држави Тенеси, где су на два дана произвели малу количину ове супстанце. Сваке године тамо ће се производити килограм ипо изотопа, што ће покрити текуће потребе НАСЕ. Шта више, испоставило се да 1 килограм свежег плутонијума може да оживи 2 килограма „одлежалог“, ако се помешају. Таквог старог изотопа у Америци има 16,8 килограма и он већ може добро да ради у термобатеријама. Плутонијум-238 обично се пресује у керамичке цилиндре који су због његовог алфа-распада стално усијани. Годинама њихова температура се смањује.

Када Русији буде потребан изотоп за конкретни сателит, несумњиво је да ће потребна количина бити направљена. На који начин, није тако важно. У сваком случају темпо космичких истраживања због дефицита плутонијума неће опасти, кажу експерти. Они се такође надају у увођење савршенијих извора напајања за сателите којима ће бити потребно мање изотопа. Прототип термобатерије засноване на ефекту Стирлигна већ је разрађен. Њено коефицијент корисног дејства 4 птуа је већи од коефицијента корисног дејства термпобатерија на масовском возилу Кјуриозити и уређају Касини који се налази у орбити око Сатурна.

Борис Павлишчев,