Антон Ендрјуз стоји пред комопјутерским екраном широким четири метра и маше плишаним медведићем. На екрану се одмах појављује слика медведића, а компјутерски глас пита: “Треба ли да укључимо медведића у причу за лаку ноћ?”
Мајкрософтов инжињер се слаже, а компјутер преузима медведића као лик у свом виртуелном свету, и позива Ендрјуза да се укључи. Медведића је у причу увео самим гестом, а гласом може да утиче на радњу. Тастатура и миш леже заборављени на троседу иза њега.
Ендрјуз је координатор Мајкрософтовог тима за развој прототипа, а ова прича за лаку ноћ представља игру кроз коју се приближава оузбиљној револуцији интерфејса коју овај ИТ концерн тренутно планира за своје кориснике: компјутери и људи ће се у будуће боље разумети, без посредовања тастатуре и миша.
Уместо тога, техника ће континуирано препознавати потребе корисника, на основу говора, гестова и држања тела.
Радна соба са огромним компјутерским екраном представљаће део прототипског стамбеног и радног окружења, у коме ће се компјутери прилагођавати људима уместо да очекују да им ови дају задатке.
Полазну тачку ове револуције представљао је X-боx, и његов уређај “Кинект”.
Најновија верзија овог система, конзола X-Боx-оне, коју је “Мајкрософт представио у мају, а камеру високе дефиниције у стању је да препозна не само грубе покрете руку, већ и трзаје појединачних прстију, да види у мраку, да препознаје лице корисника и да по изразу лица донесе закључак о његовом расположењу.
У стању је да разликује више актера, па чак и да измери пулс, а такође и да скенира сложене уређаје као што је 3Д ласерски скенер и да обради њихов тродимензионални одраз у дигиталном свету.
Овај уређај се још увек продаје уз X-боx, али убудуће ће играти централну улогу у интеркцији корисника са компјутером какву “Мајкрософт” замишља. “Кинектова“ три ока трепере одасвуд: из рамова за слике, дигиталних радних површина, па чак и кухињских уређаја.
Принцип се зове “природни кориснички интерфејс”, а идеја је да са својим компјутерима ступамо у интеракцију као са људима, преко мултимоделарних података, говором и гестовима, уз укључивање свог окружења. Другим речима, компјутери ће, попут људи, препозанвати контекст, па чак и расположење саговорника, а у експерименталној фази је и пројект који сваку површину претвара у огроман тачскрин, тако да класични интерфејс више нече бити ни потребан.
Ни конкуренција не мирује, па тако “Епл” ради на компјутеру чији узор представља визија Стенлија Кјубрика: свеприсутном, причљивом, увек свесном расположења и животне ситуације корисника.
Пионирску верзију сличног уређаја “Епл” је избацио 2011, са својим “Дигиталним асистентом Сири”, са којим се комуницира углавном гестовима и гласом, а наставак представља “ОК Глас”.
