САД и ЕУ: зона раздора?

Учесници друге рунде преговора САД и ЕУ која је започела у понедељак расположени су за достизање одлучног пробоја. До сада је странама пошло за руком да само у општим цртама усагласе параметре одговарајућих мапа пута.

Ипак светска финансијска криза захтева максималну оперативност, а шпијунски скандал између САД и Европе и унуташње противречности у самој ЕУ могу да осујете већ постигнуте споразуме. Скандал око америчког шпијунског система PRISM прети да сахрани један од најамбициознијих геополитичких пројеката. Карактеристично је да најоштрији став у погледу САД заузимају Немачка, Француска и Холандија, водеће земље ЕУ у економском погледу. Понашање у стилу хладног рата је неприхватљиво, цитирају агенције речи канцеларке Меркел. А бивши потпредседник белгијског парламента Лод Ваност је убеђен да је главни циљ програма PRISM управо економска шпијунажа против ЕУ, и то има директан однос према оном смислу који Вашингтон улаже у планове формирања зоне слободне трговине са ЕУ…

Непредвидиву улогу у даљем развоју преговора могу да одиграју и оне источноевропске земље чланице ЕУ које су сами Американци у своје време прогласили Новом Европом. Није тајна да је финансијска криза у ЕУ најјаче ударила управо по европској периферији. И то није додало последњој одлучности да игра по правилима Брисела. Дајемо реч директору руског Института за проблеме глобализације Михаилу Дељагину.

- Када свет клизи у кризу, у првом реду и највише страда периферија. Источна Европа се придружила унији под фаталним условима. То су нове европске колоније у суштини. А ко се брине о колонијама?

Нарастање противречности линијом Западна Европа – Источна Европа може да лиши ЕУ неопходног унутрашњег јединства по питању зближавања са САД и да доведе до озбиљних одступања у реализацији већ достигнутих договора – подсетио је за Глас Русије руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов.

- Питање се састоји у томе да ли су слична одступања текућег момента оправдани ризик када касније победницима не суде? Или ће се ово одступање претворити у правило? А правила у политици, на жалост, могу да створе рупе за даље злоупотребе. Тако да слични прорачуни представљају гатање у шољу. Наравно, у извесном тренутку све може да буде ревидирано.

Тешко да ће бити претеривање ако се каже да већ данас Брисел треба да игра по туђим правилима. Криза је натерала ЕУ да ревидира поглед на трговинске односе. Претходних година Брисел је углавном склапао споразуме о слободној трговини са свим партнерима, добијајући доступ на њихова тржишта у замену за повластице и ови споразуми су склапани под условима европљана. Сада се од Европе траже озбиљни уступци. У принципу актуалне намере да се формира трасатлантска зона слободне трговине покушај је две стране да реше проблеме ван оквира СТО. Према прогнозама експерата, актуални преговори о трансатлантском споразуму такође ће бити напети и трајаће најмање две године.

На путу ка могућем формирању зоне слободне трговине САД и ЕУ економских проблема ће се открити много више него у процесу формирања, рецимо, NAFTA. А скандал око америчког електронског калпака над Европом који је показао како Американци осигуравају себи једностране предности у оквиру планираног економског НАТО-а, ове проблеме неће смањити. Тако да пројектована зона слободне трговине САД и ЕУ може да се сасвим лако нађе под америчким калпаком.

Петар Искендеров,