Три светиње хоће да узму од Митрополије

Руководство Народног музеја не слаже се ни са мјестом изградње храма Св. Тројице изнад и у зони Цетињског манастира, у којем би биле постављене Богородица Филермска, Рука Светог Јована Крститеља и Честица Часног Крста.

Поводом медијске кампање за изградњу храма Свете Тројице на платоу изнад Цетињског манастира, гдје би биле смјештене три хришћанске светиње: Богородица Филермска, Рука Светог Јована Крститеља и Честица Часног Крста, јавностy се јуче обратило шире руководство Народног музеја Црне Горе, које је захтијева да "објекат у којем би биле смјештене реликвије буде под патронатом државе".
Шире руководство музеја - Анђе Капичић, Божидар Мартиновић, Велимир Вујачић, Блажо Маркуш, Љиљана Зековић, Никола Јовановић, Крсто Мијановић, Љубомир Радулов и Бранислав Борозан заузели су овакав став, како наводе, "због досадашњег негативног искуства са црногорско-приморском митрополијом".
- Послије три деценије раздвојености, три светиње које је судбина подарила Црној Гори и Цетињу, поново ће бити заједно. Наиме, изнад Цетињског манастира, на простору Нове џаде, градиће се храм Свете Тројице, светилиште за непроцјењиве реликвије - руку Светог Јована Крститеља, Честицу Часног Крста и икону Богородице Филермске - рекао је митрополит Амфилохије, поводом заједничке иницијативе Митрополије, Народног музеја Црне Горе и Општине Цетиње.
Интересантно је да саопштење ширег руководства Народног музеја није потписао директор ове установе Петар Ћуковић, који је на службеном путу у Франкфурту. Поводом саопштења свих колега из Музеја, Ћуковић је јуче за "Дан" изјавио да је у потпуности "регуларно да људи исказују своје, нешто другачије мишљење" у иницијативи.
Да подсјетимо, он је недавно рекао да је у интересу музеолошке струке и јавности да се икона Богородице Филермске, заједно са руком Светог Јована Крститеља и Честицом Часног Крста буду изложене заједно. У прилог идеји да се реликвије нађу под кровом једног храма, Ћуковић је истакао да је црногорска јавност у томе готово неподијељена, те да ове три непроцјењиве реликвије, по својој природи "подразумијевају пуноћу религијског садржаја".

Прво расправа, па изградња

Потписници саопштења захтијевају од државе да на себе преузме надлежност над храмом Свете Тројице у којем ће се наћи реликвије, а свој став образлажу "досадашњим негативним искуством са црногорско-приморском митрополијом", те као примјер наводе документ Повељу Ивана Црнојевића, која "иако својевремено узета на реверс из Музеја, никада није враћена".
Такође, они се не слажу ни са мјестом изградње храма "изнад и у зони Цетињског манастира".
"Имајући у виду досадашње активности у вези са идејом обједињавања три реликвије, а прије свега имајући у виду огроман значај овог пројекта за Цетиње и Црну Гору, јединствени став комплетног руководства је да се цијели пројекат учини јавним, прије било каквог коначног рјешења, да се о њему поведе широка јавна и стручна расправа, која би обавезно подразумијевала учешће најразличитијих стручних профила, као и релевантних институција, попут Завода за заштиту споменика културе, будући да ће само на тај начин објекат стећи пуни легитимитет", наводи се у саопштењу.