Кравље млијеко одојчадима може и да шкоди

Кравље млијеко се знатно разликује од мајчиног. Садржај бјеланчевина је у њему око четири пута већи него у мајчином, а укупна количина минерала вишеструко већа. Став педијатара је да се кравље млијеко не препоручује у исхрани одојчади, посебно не у првих шест мјесеци живота

Мајчино млијеко је најбоља исхрана за одојче. Оно садржи све састојке (осим витамина Д) потребне за нормалан раст и развој, као и антиинфективне чиниоце.
Када мајка из било којих разлога не може или, нажалост, не жели да доји своју бебу, за исхрану се препоручује адаптирано млијеко. Оно је по садржају састојака приближно мајчином млијеку и задовољава све нутритивне потребе одојчета у првим мјесецима живота.
Кравље млијеко се знатно разликује од мајчиног. Садржај бјеланчевина је у њему око четири пута већи него у мајчином млијеку, а укупна количина минерала вишеструко већа.
У првим мјесецима живота одојчета је још недовољно развијена заштитна функција цријевне баријере. Ограничен је и капацитет бубрега да концентрише мокраћу и да ефикасно елиминише продукте метаболизма бјеланчевина и вишка унијетих минерала. Због тога код одојчади, посебно оне млађе од шест мјесеци која се хране крављим млијеком, могу настати различите штетне посљедице: алергија, оштећење слузнице цријева, крварење у цријева, повећање концентрације појединих аминокиселина, поремећај ацидобазне и воденоелектролитне равнотеже.
Алергија на протеине крављег млијека је чешћа код одојчади, посебно у првих 6 мјесеци живота, него у старије дјеце и одраслих. Чешћа је код дјеце из породица са алергијским болестима. Клиничко испољавање алергије је веома различито и зависи од генске предиспозиције, количине алергена коју дијете уноси у организам и његовог узраста. Најчешћи су гастроинтестинални поремећаји. Усљед оштећења слузнице танког цријева јавља се акутни или хронични пролив, повраћање. Дијете слабије напредује. Због бола у трбуху је раздражљиво и плаче. Рјеђе је оштећење слузнице крајњег дијела дебелог цријева, које карактерише хронични пролив, налаз крви и веће количине слузи у столици.
Губитак крви у лумен гастроинтестиналног тракта се јавља углавном код одојчади млађе од 6 мјесеци која пију литар или више крављег млијека дневно. Крварење је обично мало по количини, некад је обилније и крв је видљива у столици.
Малокрвност настаје због малог садржаја гвожђа у млијеку, због њего- ве мале апсорпције и губитка крви у цријевима. Она се не може отклонити све док се не уклони узрок тј. не искључи кравље млијеко из јеловника одојчета.
Промјене на кожи су у облику уртикарије (копривњача) или екцема. Ријетко се јавља и оток усана. Рјеђе су промјене органа за дисање: обилно цурење из носа, кијање, кашаљ, промуклост и отежано дисање. Усљед ограничене могућности излучивања бубрега и мале могућности да неутралише кисјеле метаболите настаје поремећај ацидобазне равнотеже.
Изнијете чињенице оправдавају став педијатара да се кравље млијеко не препоручује у исхрани одојчади, посебно не у првих 6 мјесеци живота!!!