Са зверима је једноставније него са људима...

Животиње, наша мала браћа... Без њих је немогуће замислити човеков живот. И, наравно, какав је циркус без животиња! Питајте дете шта му се највише допада у циркусу? И оно ће навести животиње. У Русији у мањежу без њих не може! И никакве модерне тенденције — борба за циркус без животиња — овде не помажу: превише су јаке у земљи циркуске традиције...

И циркуске динасtије — посебно код дресера. Тако на пример Таисија Корнилова, сада режисер и продуцент, циркуска је артисткиња треће генерације. Њени бака и деда, мама и тата — сви су радили са слоновима. После њих и она, а сада и син дресира сиве великане. Чак прича о првом школском дану у животу Таисије Корнилове везана је за слонове. Њени родитељи су радили тада на гостовању у Сочију, и у школу мала Таја је кренула тамо на обали Црног мора. Догађај је запамћен задуго: 1. септембра седмогодишњу девојчицу у школу је пратио... мали слон. Он јој је носио торбу, а локална телевизија је добила одличан сиже за Дан знања. Забавних прича у породици Корнилових има више него довољно. Једна од њих се чини фантастичном! Десила се такође у Сочију, рекла је дресер у интервјуу за Глас Русије...

- Са мојим дедом и бабом десила се таква прича. Они су решили да пред представу окупају слонове у мору. Слоновима се тако допало да се купају у топлој води: ронили су, веселили се! Али ближила се представа, а они нису излазили. И бака, мудра жена, довела је на плажу балет у костимима који улази у мањеж, две камиле које отварају поворку слонова на представи и циркуски оркестар... И када су се сви постројили и слонови чули музику, мирно су изашли, постројили се са оркестром и кренули у циркус да раде. Право у мањеж! Такав је био случај.

Дресер Росгосцирка Алија Ткшантова има много штићеника. Има и медведа. Уз то и псе, вукове, гуске... И добро се слажу, каже Алија...

- Они су од дестињства заједно. Код нас стоје кавези са гускама, када су малишани још жути, и штенад поред њих. Сви расту заједно, како касније не би било проблема. Овај вук који са мном ради, већ је толико на њих навикао да на проби у мањежу они му прилазе, вуку га за реп. А медведи са псима! Такође расту заједно. Када су медведи мали, пси се са њима играју, ваљају их. И сада они раде заједно — медведи, на пример, носе псе у шапама.

Свако је јединствен на свој начин, убеђена је дресер. Свако има свој карактер, свој шарм, своју лепоту.

Најјача школа дресуре је заснована на љубави и поверењу, уверава Алија. Њен колега, дресер мачака Асел Саралајева се слаже са њом. Већина њених питомаца је дошла са улице: неког су нашли, неког су оставили. Али мачке нису исто што и пси, примећује Асел, неће да вам се додворавају! Само да публика не изневери, поверила се Асел Гласу Русије:

- Имали смо случај да смо радили у путујућем циркусу и тамо је публика, младићи, почела да лаје с две стране. Мачак је почео да јури, не схватајући шта се дешава: људи обично не лају! Ми смо одрадили, али било је врло тешко. Стално сам морала да смирујем мачке: Све је у реду, то су људи...

Принцеза руског циркуса Људмила Суркова има крупније мачке: у њеној тачки их је 11 — лавови, тигрови, пантер и јагуар. Боље да их не љутите. Ипак, дресер је уверена: са зверима је лакше него са људима...

- Животиње су несебичне, поштене, не знају да лажу. И ако су лоше расположене неће ти се смешкати. Са људима је по мени много сложеније — чак са сопственом децом.

Посебно у прелазном периоду... Дресери пореде своје штићенике са људима: овај је мазан, овај лењ, овај паметан, а овај је и рођени глумац. И у испољавању осећања и сопствене животне мудрости звери не заостају за људима.

Карина Ивашко,