Исланђанке рађају највише беба

После мноштва суморних вести о краху националне економије, паду владе и неизвесном развоју њихове доскора просперитетне привреде, Исланђане је ових дана веома обрадовао податак да је њихова земља значајно повећала стопу наталитета и да се лане, с процентом 2,14 деце по жени, попела на прво место међу европским земљама.

Тим статистичким податком потврђена је исправност владиних мера донетих почетком овога века ради повећања природног прираштаја становништва, који је годинама био веома низак.

Експерти сада процењују да је „бујању нације” највише допринело увођење плаћеног одсуства, сем за мајке, и за све очеве који добију принову у породици.

Реч је о законској одредби донетој 2000. године на основу сагледавања такве праксе у суседним, нордијским земљама.

По том решењу, сваки отац и мајка новорођених беба стичу право на по три месеца плаћеног одсуства и још три месеца које могу да међусобно поделе. У свакој варијанти одсустности с посла, загарантовано им је 80 одсто плате.

Исланд има свега 320.000 становника, што је за неколико хиљада мање него у последњим деценијама прошлог века. Иако је, у међувремену, стандард земље порастао, пораст наталитета није био у складу са стварним могућностима.

Лани је, коначно, забележен велики скок, јер је рођено 4.835 беба, или 275 више него 2007. године.

„Само два пута у историји - 1959. и 1960. - Исланд је добио више новорођенчади него прошле године”, стоји у извештају државног Статистичког завода.

Мали Исланд се, тим резултатом винуо на прво место у Европи по родности жена. На другом месту је Француска, са просеком од 2,02 детета по мајци.

Исланђани се надају да ће тенденција високог прираштаја становништва бити задржан и даље, иако се у извештајима о кризи у земљи већ говори о тешкоћама у снабдевању храном - због мањка пара за финансирање увозника.

Исланд је приморан да, због сурове климе, увози готово сву храну из света.

Неминован пад животног стандарда могао би да забрине брачне парове који планирају да имају више деце.