Западне цркве обележавају Ускрс

Верници Римокатоличке цркве и других западних цркава обележавају данас Ускрс, хришћански празник над празницима, за који се везује суштина хришћанске вере.

У католичким црквама, пре поноћи, бдењем је обележено Исусово ускрснуће.

У београдској римокатоличкој катедрали Светог Антуна почела је свечана Ускршња миса, коју предводи надбискуп београдски Станислав Хочевар.

Миси присуствује и председник Србије Борис Тадић са представницима Владе Србије и сарадницима.

Ускршње славље у београдској надбискупији почело је свечаним бдењем, синоћ, у цркви Криста Краља.

Верници београдске надбискупије придружили су се и на овој миси слављу римокатоличке и других западних хришћанских цркава које данас славе Ускрс.

Мису у базилици Светог Петра у Риму
Папа Бенедикт XVI предводио је Ускршњу мису у базилици Светог Петра у Риму и позвао католичке вернике да се уздигну изнад „пометњи овог доба” тако што ће следити црквена учења.

Папа, коме је ово четврта ускршња миса од како је поглавар Римокатоличке цркве, започео је синоћ службу у замраченом атријуму базилике. У рукама је носио велику свећу, на којој су била угравирана грчка слова алфа и омега.

На хиљаде верника који су присуствовали миси потом су запалили свеће.

Током проповеди, папа је рекао да су у време Исуса Христа многи његови следбеници били веома збуњени јер због „контрадикторних порука тог времена нису знали ком путу да се окрену”, додајући да су и у наше време многи људи збуњени.

Папа ће данас одржати ускршњу мису на Тргу светог Петра, након чега ће упутити традиционалну поруку и благослов граду Риму и свету (Urbi et Orbi).

Датум празновања Ускрса западне и источне хришћанске цркве одређују према природном календару, јер се сматра да је Исус ускрснуо у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.

Православне хришћанске цркве, па и оне које су прихватиле нови Грегоријански календар, заједно славе Васкрс по истом природном календару, али датум њиховог васкршењег славља обавезно се одређује после јеврејске Пасхе, јер се сматра да се не може славити истовремено са Јеврејима који су одговорни за смрт хришћанског Спаситеља.

Православне цркве ове године Васкрс славе недељу дана касније, 19. априла.

У сваком случају, у свим хришћанским календарима датум обележавања Ускрса је покретан, као и свих празника који су за њега везани.

Почетак ускршњег славља је и крај вишенедељног ускршњег поста и време причести за вернике који се у католичкој цркви, на празничној миси, причешћују хостијом.

По западној хришћанској догми, хостија је тело и крв Христова док се православној цркви верници причешћују хлебом у вином из једне чаше, телом и крвљу Христовом како је то Он установио на велики четвртак, на Последњој вечери причестивши се са својим апостолима.

У хришћанству се верује да је Ускрс победа живота над смрћу и да је Исус, чије се страдања, смрт и ускрснуће помињу на празничним службама, први који је победио смрт и показао човечанству вредности новог живота и вере у Царство небеско.

Ускрс и Пасха у Јерусалиму
Хришћански верници у Јерусалиму прослављају Ускрс, а Јевреји настављају са прославом Пасхе или празника пролећа.

У католичкој цркви Светог гроба у Јерусалиму одржана је миса поводом Ускрса по Грегоријанском календару.

Та црква у старом делу Јерусалима је најсветије хришћанско место.

Протестанти су одржали службу испред зидина Старог града.

Хришћани који се придржавају Јулијанског календара, данас славе празник Цвети, дан Исусовог уласка у Јерусалим.

Јевреји се у оквиру прославе Пасхе моле испред Западног зида.

Грегоријански календар поштују Римокатоличка црква, протестантске цркве, западне цркве и православне цркве, осим Руске православне цркве и Српске православне цркве које се држе Јулијанског календара.

Тог календара се придржавају и Руска загранична црква, Јерусалимска патријаршија и Света гора.