Антарктик гаси жеђ

Тајне Антарктика у великом дијелу су откривене, али многе загонетке чекају свој одговор, изјавио је стручни сарадник Института географије Руске академије наука, Николај Осокин.
Како истиче стручњак, досад није тачно изачунат баланс антарктичког ледничког штита - колико снијега он добија годишње, колико леда се губи у виду пловећих санти, колико због отапања.
За рјешење ових и других задатака у поларним областима наше планете почело је извођење научног програма "Међународна поларна година 2007/2008." у којем учествује више од 60 земаља свијета. Тај комплексни програм омогућиће да се добију принципијелно нова знања о природи Земље.
Пројекат су иницирали руски научници а 2004. године подржао га је Међународни савез метеоролога и Међународни савјет научних савеза свијета. Формирани научни програм обухвата око 200 руских појединачних пројеката.
Најинтересантније за истраживање су пловеће санте леда које представљају опасност за саобраћај, али и извор за добијање свјеже воде.
Према подацима Свјетске метеореолошке организације обезбјеђивање пијаће воде један је од важних фактора програма.
Већ сада готово трећина становништва Земље живи у крајевима гдје влада хронична несташица пијаће воде. Ако се та тенденција настави 2025. године дефицит воде осјетиће двије трећина становништва Земље. Антарктик би могао да утоли "жеђ човјечанства", истиче руски научник.
Сваке године из Антарктика у океан одлазе хиљаде кубних километара чистог леда у виду пловећих санти. Оне имају димензије од десетине метара до стотине километара.
На примјер, једна од џиновских је била дуга око 160 километара, широка 70, а дебљине 250 метара. Крупне санте опстају од осам до 12 година. Морске струје и вјетрови често их носе из јужних поларних области далеко на сјевер. Ако се користи природни пут кретања санти ускоро ће бити створена техничка могућност да се транспортују мање ледене санте ка обали Африке.
Добијање пијаће воде из санти важно је јер се посљедњих деценија у многим земљама биљежи еколошко загађење ријека, језера и водохранилишта.
Становништво Земље сада годишње користи само око 0,01 одсто свјеже воде од планетарних резерви. Поставља се питање гдје је остала вода. Око 70 одсто воде конзервирано је у антарктичким ледницима.
Та резерва чисте воде попуњава се сваке године са 2.500 кубних километара леда. Сваке године Антарктик даје више од 2.000 кубних километара свјеже воде у виду санти, који су резерва идеалне пијаће воде.
У основи идеје коришћење санти за добијање воде леже двије методе. Прва је транспорт мањих санти бродовима. Прије тога треба их покрити специјалним материјалом за заштиту од наглог отапања јер би нестале у путу.
Други метод је транспорт воде. Претпоставља се да ће санте бити иситњене помоћу специјалних апаратура, потом утовариване у специјалне танкере и достављане корисницима.