Комјутеризација школа није гаранција успеха у њима

Организација за економску развој и  сарадњу,  OEЦД, (Organization for Economic Cooperation and Delopmet,  OECD),  објавила је средином овог месеца (септембра,  2015) најновија истарживања у којима се закључује да  висок ниво снабдевености школа високотехнолошким  наставнмим средствима  није гаранција раста нивоа   знања  ученика.

Напротив,  прекомерна употреба комјутера у наставном процесу може бити  сметња ученицима   да   нормално усвајају  наставни материјал.

Прва упоредна анализа  навика ученика  и услова наставе који треба  да  обезебеђују те навике

ОЦЕД  истиче  да је ово прво истраживање ове врсте  у коме је спроведена међународна  упоредна анализа навика ученика и услова наставе   који треба да обезеђују и гарантују  развој тих навика. 

Шта су показале ове анлизе?

У документу ОЕЦД-а се наводи:

„Анакете су показале да  у реалности школе  у значајној мери заостају иза свих могућности које им пружају технологије.

2012. године  96 %  петнаестогодишњих ученика из земаља ОЕЦД-а је у анкетама изјваило да имају код куће компјутере,  а 72% анкетираних ђака је потврдило да  у школи користи стони рачунар- ноутбукс или планшет.

Али чак и уколико у школи ученици  користе комјутер,  њихов утицај  на резултате наставе у најбољем случају је једнозначан.“

Саопштава се такође да учрници „који умерено у школи користе компјутере  током наставе,  постижу боље резултате него ученици који их ретко кад употребљавају.

С друге старене,  они ученици који се  компјутерима   служе врло често,  неретко постижу  слабији успех у школи.“ 

У Шангају 38 % ученика користи компјутере,  ау Јужној Кореји 42 %

У земљама „азијског тигра“  ученци не прибегавају тако често коришћењу компјутера у настави: у Шангају то чини 38,  а у Јужној Кореји 42 прпоцената  анкетираних ученика.

Међутим,   ученици баш тих региона  су показали најбољи успех  из читања  и математике на  тетстовима  спроведеним у складу са Међународним програмом оцењивања  достигнућа ученика (PISA) 2012- (Шангај  613 поена,  Јужна Кореја  554).

Напротив,  у многим земљама у којима је  коришћење интернета  у школама шире распрострањено,  ученици су на овим тестовима имали слабије рзултате. 

Тако на пример,  у школама Норвешке,  у којој интернет у настави користи 92% ученика, на тесту  су успели да сакупе свега 489 поена. 

Или други пример:у Аустралији 94 % ученика користи интернет као наствно средство, а на тестовима из читања и математике   постигли су само 504 поена,  а у Русији где је аткође висок степен кришћења интернета у школама (80,  2%), резултат PISA тестирања из читања и матеатике донео је само 482 поена, што је знатно ниже него у већ помиљаној Јужној Кореји или у другим земљама у којима се компјутер не користи тако често, као на пример у  Словенији (501 поен,  а компјутер  користи само 57,2 % ученика), или  уЕстонији (61% од сто  ученика користи   интеерент у настави,  а  број освојених поена на тестирању је износио 521).

На основу покакзатеља  наведених у објављеним рзултатима истрживања ОЕЦД-а,  у земљама које интезивно инвестирају у информационе технологије у школама, нема значајнијег раста успеха  ученика у читању и математици као ни у низу других дисциплина.

ОЕЦД наводи следеће разлоге за такво стање:
„Технологје нису од велике користи за   нивелисања  иивоа знања између уеника који напредују и оних који заостају у темпу,  обиму  и квалитету  савладавања наставног  градива.“

Аутори извештаја ОЕЦД-а сматарју да овладавање базичним навикама   читања,  писања и математике  ствара  далеко  шире могућности у настави  него једноствно  повећање новца  за куповину високотехнолошких наставних средстава и  опреме  у школама.

Осим тога, аутори извештаја ОЕЦД-а  напомињу (и овде, истарживачи, по њиховом сопственом признању не рачунају да ће одушевити многе родитеље и наставнике) да код ученика који на интетрнету проводе по шест и више сати  дневно  ван школе, потоји висок степен ризика  осећања усамљенооти у школи,  а све се чешће манифестује безвољност и навика да се закашњава на часове или да се на њих не долази.

Стога аутори истраживања позивају  просветне   власти и управе  школа да се превише не одушевљавају  коришћењем тхнологија  које би било само себи сврха.

„Коришћење технологија   у најсавременијим    наставним методологијама ради постизања најефектнијег   метода очигледности   наставе као базичног дидактичког  принципа,  само заједно са коришћењем  најсавременијих  метода предавања и човечјег општења може у значајној мери  уздићи  ниво наставе“,  сматарју аутори истарживања ОЕЦЕД-а.


Бранко Ракочевић