Мале таксе, велики трошак

Купац стана у Србији, сем новца за некретнину коју је одабрао, мора да буде спреман да плати и све друге додатне трошкове које не улазе у куппродајну цену стана – судске таксе, порез држави, провизију агенцији, провизију банкама ако је узео кредит, пренос власништва стана на своје име, пренос телефонског броја, струје, инфостана... Искуство говори да ће му за ове „ситнице”, у које спадају и селидба и кречење новог стана, измамити најмање још 10 одсто новца вредности некретнине коју купује. Тачније, ако је стан платио, на пример, 50 хиљада евра, све остале обавезе коштаће га још око пет хиљада евра! Отуд и савет купцима да приликом куповине стана никада не истресу из „сламарице” баш и последњи динар, јер ће се увек појавити неки додатни, а обавезни трошак. Такође, никада се не треба кредитно задужити до максималног износа, већ увек нешто мање, како би се ако затреба, имало и за ове ванредне трошкове.

Ако се стан купује на кредит, прве додатне трошкове купац ће имати у „мору” административних трошкова банци који се крећу око два одсто вредности некретнине, конвертовање динара у девизе, осигурање кредита код Националне копрорације за осигурање стамбених кредита (које није обавезно). За осигурање кредита наплаћују се трошак обраде захтева у висини од 30 евра и премија осигурања од 0,5 до 2,75 процента од суме кредита. Мора да се плати и око 3.000 динара за осигурање стана, потом и процена стана која кошта у просеку 8.000 динара, а затим и око 4.000 динара за упис судске хипотеке.  Плаћа се и увид у кредитни биро, око 250 динара, меница око 50, као и отварање динарског и девизног рачуна у банци, око 100 динара.

Уколико, са друге стране, купац стан не купује на кредит, први додатни трошак платиће већ уз капару продавцу, а то је агенцијаска провизија од три одсто на договорену цену стана.

– Следећа обавеза новог власника је и плаћање овере купопродајног уговора, најчећшће у распону од 10.000 до 30.000 динара, што опет зависи од вредности стана. Обавезни трошак купца је и плаћање пореза на пренос апсолутних права од 2,5 одсто (сем за први стан) – кажу у једној од београских агенција.

Иза следеће „кривине” већ чека нови трошак – пренос права власништва или укњижба стана на своје име. Тај комадић папира коштаће купца у суду око 4.000 динара, плус 130 динара за нови власнички лист.

Потом следи пресељење телефонског броја или увођење новог прикључка. Уколико се само преноси стари број трошак је „ситан”, тек око 400 динара, али ако се жели нови прикључак, из новчаника треба извадити нешто више од 6.000 динара.

Нешто новца отићи ће и на рачун Електродистрибуције за пребацивање задужења на име новог власника стана, што је сума од око 2.000 динара, док је најмањи трошак пребацивање рачуна Инфостана, односно комуналија, за шта треба платити само таксу од 150 динара.

Наравно, то није све. Новог власника по уласку у стан готово увек чека и кречење стана, које у зависности од квадратуре, кошта између 300 и 500 евра, осим уколико купцу већ није дојадило да плаћа све и свашта, па се сам прихвати молерске четке. У том случају платиће само боје и алат. Купац стана обично жели да промени и неке хигијенске елементе у купатилу: шољу, лавабо, а нови елементи коштају око 5.000 динара. Већина због безбедности жели да промени и браву у улазним вратима, а за оне квалитетне мораће да плати око 100 евра.

Новчаник се мора отворити за још једну незаобилазну ставку: селидбу у нови стан. Цена транспорта варира од тога колико има ствари, и даљине на коју се намештај превози. Просек цена за ову услугу креће се од 50 до 200 евра, уколико нема посебних жеља купаца као што, на пример, може да буде селидба клавира. За овај посао увек је боље ангажовати посебну специјализовану фирму која се само тиме бави, а на територији престонице, има их само две! За пренос клавира користе се посебни конопци и фолије за заштиту, па је препорука да се за овај деликатан посао увек ангажују професионалци.

Све у свему, савет агената је да купац пре него што крене у куповину новог стана, обавезно укалкулише и додатне трошкове. Многе од ставки на први поглед не износе пуно, али када се „налепе” једна на другу, и плате у релативно кратком року – укупна сума може бити велики проблем, посебно оним купцима који су за стан „истресли” сву уштеђевину, занемаривши додатне трошкове.