Само попис валидан за службени језик

Резултати званичног пописа у Црној Гори из 2003. године једини могу јавности представити праву слику о томе да ли већина људи у Црној Гори жели да службени језик у новом уставу буде српски или црногорски. То су јуче поновили представници "Српске листе" и Народне странке коментаришући најновије истраживање које је спровела Агенција за локалну демократију из Никшића. Ова организација је објавила да на узорку од 500 испитаника из Подгорице, Бара, Улциња, Тузи, Бијелог Поља и Никшића, добијени резултати показују да 38,7 одсто анкетираних мисли да службени језик у новом уставу треба да остане српски, за црногорски језик изјаснило се 41,6 одсто, док је 11,7 одсто мисли да би назив службеног језика требало да буде црногорски и српски.
Према ријечима портпарола Народне странке Славише Губеринића, нема потребе да неко мисли било шта супротно од тога да већина људи у Црној Гори жели да службени језик остане српски. Губеринић сматра да оно што се могло видјети приликом посљедњег званичног пописа становништва, представља доказ да српски језик у уставу мора бити одређен као службени.
- Индикативно је да се посљедњих година све више пласирају нека анкете организација за које је мало ко чуо, и став НС-а по овом питању је недвосмислен, такве структуре својим "истраживањима" служе једино циљевима актуелног режима и труде се да им на сваки начин помогну у мисији замајавања јавности - рекао је Губеринић. Он је подсјетио да садашња законска регулатива предвиђа да је довољно свега пет људи да невладина организација буде формирана, што дозвољава огромне могућности за манипулацију, поготову у области истраживања јавног мњења.
"Српска листа" сматра да је већ устаљена пракса да се неке НВО просто утркују да се искарикирају резултати пописа и то све на штету српског народа, тако да се у ту сврху служе јефтиним и потпуно превазиђеним триковима, наводи Јован Вучуровић, шеф Информативне службе СНС-а. Он наводи да се СЛ више и не обазире на разна истраживања која су вршена протеклих година, јер она су у суштини увијек продукт нечије дневно-политичке воље или интереса.
- Упада у очи "избор" општина у којима је Агенција за локалну демократију спровела истраживње. Зар неко треба да вјерује да се из истраживања обављеног у тим градовима може извући реална слика о питањима која су њиме третирана. Једино се може извући закључак да се неко озбиљно потрудио да на све начине минимизира српски језик који је неспорна већина на посљедњем попису, и ту се ништа не може одузети или додавати. Питање је зашто нико од тих стручњака не пошаље анкетаре у Херцег Нови, Пљевља, Андријевицу, Беране, Колашин или Мојковац па да тамо добију одговоре на ова питања - казао је Вучуровић.