Српске иконе на путу за Ватикан

Католичка црква преко организације "Витезови Малте", реда директно одговорног Ватикану, посљедњих мјесеци интензивно ради на сценарију преузимања три српске светиње, иконе Богородице Филермосе, руке Јована Крститеља и честице Часног крста, које се тренутно налазе у Цетињском манастиру у Црној Гори, сазнаје "Фокус" од извора из СПЦ у Црној Гори.
 
Сценарио се одвија преко Филипа Вујановића предсједника Републике Црне Горе, и бившег предсједника Мила Ђукановића који по инструкцијама из Ватикана заговарају да три светиње буду смештене у капелу изнад Цетињског манастира, чију би изградњу финансирала држава.
 
- Каква је то капела коју финансира држава. Ко ће да служи у тој капели. Можда политичари. Невиђено је да се држава уплиће у унутрашње ствари Цркве. Све се ради без консултација с владиком Амфилохијем, а није консултован ни престолонасљедник Александар Карађорђевић, власник светиња - објашњава наш извор.
 
Надлежност над капелом је подељена, а како је договорено, капелом би требало да управља фондација у којој би представнике имали Народни музеј Црне Горе, Митрополија црногорско-приморска, Општина Цетиње, Влада Црне Горе и представници свих земаља које су донирале изградњу светилишта, а у којима су боравиле ове три реликвије.
 
- Чињеница да ће и друге земље имати надлежност, као и изјаве црногорског руководства да ове светиње припадају свима, стварају забринутост - упозорава наш извор.
Спрега Ватикана са црногорским руководством наслућује се у чињеници да син Филипа Вујановића студира у Вашингтону на једном од католичких института.
 
- Прашина око српских светиња дигла се у Русији и Грчкој. Из ове двије земље стижу озбиљна упозорења да ће доћи до жестоких разрачунавања наставе ли се настојања да се светиње изузму од СПЦ - наводи наш извор.
У прилог овим наводима говори и писмо које је владика Амфилохије упутио Александру Карађорђевићу, у којем је затражио да се ове светиње сачувају.
- Престолонасљедник је према сазнањима одговорио да је потребно све учинити како светиње не би биле измештене у државну капелу. Јасно је да је капела прва степеница у транспорту светиња у Ватикан - објашњава наш извор.
 
Путешествије светиња

Октобра 1993. громогласно је одјекнула вијест да се рука Јована Крститеља, честица Часног крста и икона пресвете Богородице Филермске, чије се ауторство приписује јеванђелисти Луки, након Јерусалима и Родоса, почивале су на Малти, док острво 1798. није покорио Наполеон.
Након тога светиње су добиле пребивалиште код руског цара Павла Првог, да би их његов насљедник, цар Александар Други пренео у Гатчино, недалеко од Петрограда, а послије револуције 1917. реликвије су пренете из Русије, гдје их је до смрти чувала Марија Фјодоровна, мајка посљедњег руског цара Николе Другог Романова.
 
Послије њене смрти, руски митрополит Антониј Храповицки, их је преселио у Србију и повјерио их краљу Александру Карађорђевићу. Светиње су чуване у дворском храму Светог Андреја Првозваног на Дедињу, а по почетку Другог светског рата краљ Петар Други предао их је манастиру Острог, гдје су остале све до 1952. године.
Након више од 20 година чувања у депоу Службе државне безбједности, власти су 1978. честицу Часног крста и руку Светог Јована предале Цетињском манастиру, а Филермосу Народном музеју.