Да ли ће европски ауто гиганти остати без чипова

Холандско-кинеска компанија Нексерија, чији корени сежу до чувене технолошке компаније Филипс, нашла се овог месеца у средишту једне од најозбиљнијих криза у глобалној индустрији чипова до сада.

Ово је почело као административна одлука америчког Бироуa за индустрију и безбедност (BIS) у септембру 2025. године, која је, пратећи нову политику Беле куће и Трампове администрације, убрзо прерасла у прави међународни политички и економски сукоб који већ сада прети да поремети ланце снабдевања чиповима широм света, а на првом месту посебно у европској аутомобилској индустрији.

Америчка администрација је 29. септембра променила правило о контроли извоза чипова, одредбом познатом као „50 процената“, према којој свака компанија у којој ентитет са америчке листе ограничења и санкција поседује половину или више власништва у некој страној компанији, аутоматски подлеже истим забранама извоза и трансфера технологије као и компаније из саме Кине. Будући да је кинеска компанија Wingtech Technology већ била под америчким санкцијама, компанија у Холандији – Нексерија, њен подбренд са седиштем у Најмегену – аутоматски је обухваћена овим новим правилима.

Холандска влада је такође реаговала, па је 30. септембра активирала Закон о доступности роба (Goods Availability Act), којим је преузела надзор над управљањем овом компанијом, наводећи „озбиљне пропусте у корпоративном управљању“ и ризик од губитка контроле над стратешки важном технологијом. У стварности, ово значи да је Нексерија била фактички стављена под државни надзор, што је изазвало дипломатску буру између Холандије и званичног Пекинга. Као одговор, кинеско Министарство трговине увело је извозна ограничења на фабрике Нексерије у Донггуану и Шенжену, тј. њихов извоз из Кине, спречавајући да готови чипови и делови из ових кинеских постројења стигну до фабрика у Европи.

Холандски и европски медији наводе да су се производне линије аутомобила, електронике и индустријских уређаја широм ЕУ већ суочиле са кашњењима, јер је Нексерија (https://www.nexperia.com/) један од главних снабдевача компонентама и чиповима попут диода, транзистора и логичких кола (MCC) који су неопходни за рад готово сваког електронског уређаја. Према анализама стручњака, Нексерија тренутно држи око 40% глобалног тржишта „дискретних“ полупроводника, а више од 60% њене продаје иде директно у аутомобилску индустрију. Иако ови чипови и компоненте нису толико софистицирани као процесори који покрећу вештачку интелигенцију, без њих се не могу произвести електронске контролне јединице у возилима, системи за управљање батеријама, сензори, као ни безбедносне компоненте.

Због овога су компаније попут Фолксвагена, Волва, BMW-а и Тојоте већ упозориле да би, уколико се ситуација ускоро не реши, дошло до обуставе производње у року од неколико недеља. Холандски премијер Дик Шоф изјавио је да је одлука владе „изузетна али неопходна“, док је пак Кина оптужила Холандију за „политичку инструментализацију економије“. Са друге стране, амерички званичници у Вашингтону поздравили су холандски потез, тврдећи да је „неопходно заштитити критичну технологију од страног утицаја“.

У међувремену, и унутар саме компаније дошло је до проблема – централна канцеларија у Холандији објавила је упозорење да не може гарантовати квалитет чипова произведених у Кини, док је пак кинески огранак Нексерије оптужио матичну фирму за ширење дезинформација. Тај сукоб унутар исте корпорације додатно је показао колико је међународно пословање у ери геополитике постало компликовано. Аналитичари и аутомобилски стручњаци упозоравају да је ово први случај да је нека западноевропска влада директно преузела контролу над приватном компанијом из сектора високих технологија, и то под образложењем националне безбедности. Овиме је отворено и питање како ће ЕУ убудуће третирати компаније под кинеским власништвом које послују на њеној територији.

У индустријском смислу, криза Нексерије већ има домино-ефекат. Пошто се велики део производње компоненти одвија у Азији, блокаде и забране извоза изазивају несташице на европском тржишту. Произвођачи аутомобила и индустријске електронике сада покушавају да преусмере набавке ка алтернативним добављачима као што су Infineon, STMicroelectronics и Vishay, али прелазак на другачије компоненте захтева месецима дуге тестове и сертификације.

У међувремену, стручњаци препоручују компанијама да хитно провере порекло својих Нексерија делова и да направе план замене компоненти, јер би несташице могле потрајати чак до средине 2026. године. Цела сага око Нексерије практично је постала симбол нове реалности у глобалној економији, где границе између бизниса, политике и безбедности више не постоје.

И док ЕУ покушава да изгради сопствену производњу чипова кроз Chips Act (https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/priorities-2019-2024/europe-fit-digital-age/european-chips-act_en), ова технолошка криза показује да је стара зависност од азијских и кинеских фабрика и компоненти и даље огромна. Тако само један политички потез у Вашингтону може затрести фабрике у Холандији, док одлуке у Пекингу могу блокирати монтажне линије у Немачкој.

Нексерија је зато више од компаније – она је огледало крхког и међузависног света у којем је сваки транзистор постао део глобалне борбе за технолошку моћ.