Мађарска блокира кредит ЕУ за Украјину
Будимпешта је уложила вето на кредит ЕУ за Украјину у износу од 90 милијарди евра, који је договорен у децембру. Тај потез је уследио као одговор на, како је навео мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, „уцењивање“ Мађарске од стране Кијева и кршење обавеза према ЕУ обуставом транзита нафте кроз нафтовод „Дружба“.
„Дружба“ је нафтовод из совјетске ере који је коришћен за испоруку руске сирове нафте Мађарској и Словачкој преко Украјине. Транзит нафте овим правцем обустављен је крајем јануара, при чему је Кијев за то окривио Русију, тврдећи да је оштетила инфраструктуру. Москва је те наводе одбацила.
„Блокирамо кредит ЕУ од 90 милијарди евра за Украјину све док се не обнови транзит нафте за Мађарску преко нафтовода ‘Дружба’“, написао је Сијарто у петак на друштвеној мрежи X.
Виктор Орбан је оптужио Украјину за уцену путем обуставе транзита дан пре него што је Будимпешта уложила вето на кредит. Брисел је такође раније ове недеље позвао Кијев да обнови рад нафтовода.
ЕУ је настојала да Украјини одобри бескаматни кредит од 90 милијарди евра за период 2026–2027. Према подацима Европске комисије, план је подразумевао 60 милијарди евра намењених војним потребама и 30 милијарди евра за „општу буџетску подршку“. За наставак плана неопходна је једногласна подршка свих 27 држава чланица ЕУ.
Мађарска је, заједно са још неколико чланица ЕУ, раније одустала од учешћа у овој шеми, која је требало да буде финансирана заједничким задуживањем ЕУ. Европска комисија је упозорила да би план могао да резултира годишњим каматама до 5,6 милијарди евра за чланице блока.
Кијев очекује да његови западни савезници ове године покрију буџетски дефицит од око 50 милијарди долара, при чему се већина невојних државних расхода — укључујући плате, пензије, здравство и образовање — у потпуности ослања на страну помоћ. Лист Ел Паис је у октобру известио да би украјинска влада буквално могла да остане без новца већ у априлу.
Ова шема је одобрена након што чланице ЕУ нису успеле да постигну консензус о такозваном „репарационом кредиту“ од око 140 милијарди евра, који је требало да буде обезбеђен коришћењем замрзнуте руске имовине као колатерала. Москва је поручила да би свако коришћење њене замрзнуте имовине сматрала крађом и да би предузела мере одмазде.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: Global Look Press / Mohammad Abu Ghosh/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Рушење објекта често се доживљава као завршетак једне приче, али у оквиру гр...
Да ли сте знали да многи градови данас наплаћују паркинг чак и испред зграда које нису њихове? Станари који су платили своје станове и паркинг мјеста, сада се суочавају са...
Савремено грађевинарство више не подразумева само чврстину конструкције и функционалност простора. Данас се све чешће тра...
Нови Сад, смештен на обали реке Дунав, нуди савршену равнотежу између пословног успеха и високог квалитета живота. Он такође представља једно од најважнијих економских и културних средишта Србије. У...
Тераса је продужетак вашег животног простора, место где се опуштате, уживате у јутарњој кафи или проводите лепе тренутке с породицом и пријатељима. Без обзира на величину, тераса може постати...
Технологија је променила начин на који се купују некретнине. Некада је процес куповине стана захтевао обилазак бројних локација, неизвесне преговоре и дуготрајну претрагу. Данас, дигитални алати омогућавају ефикасније истраживање...
Остале новости из рубрике »





.jpg)











