„Хало“ и преко кабловске мреже

БЕОГРАД - И после монопола- монопол, реченица је којом се већ две године на најсажетији начин може описати стање у српској фиксној телефонији. „Телеком Србија“, државни оператер који је још 2005. године изгубио ексклузивно право да пружа класичне телефонске услуге, до данас није добио ни једног јединог конкурента у овој области, највише захваљујући недостатку правне регулативе, којом би се утврдили услови под којима заинтересоване фирме могу да добију лиценце за фиксну телефонију.

Међутим, ситуација би коначно могла да се преокрене током ове године, а први „приватни“ импулси да потеку почетком наредне, барем ако се све одигра онако како то очекује Јован Радуновић, директор Републичке агенције за телекомуникације. За сада се не зна колике ће бити цене импулса код приватних провајдера, а ни трошкови инсталација, јер, како кажу, то зависи од бројних услова, укључујући и цену интерконекције и лиценце. Према речима Радуновића РАТЕЛ је „тренутно при крају израде правилника о нумерацији“, једног од темељних докумената, неопходних за отварање телефоније за приватне провајдере, док је „Правилник о интерконекцији“ већ завршен, и ускоро би требало да буде и усвојен“.

- Очекујем да ће провајдери ускоро моћи да конкуришу за лиценце, али ипак, не зависи све од нас, већ и од Министарства за телекомуникације, које треба да донесе услове за јавно надметање за добијање лиценци за пружање јавних говорних услуга, тако да не можемо да поставимо прецизне рокове. Међутим, до краја године то би требало да буде завршено, а заинтересоване фирме већ сада могу да поднесу захтеве за лиценце - тврди Радуновић, додајући да је РАТЕЛ убрзао доношење регулативе од када је „једна фирма затражила лиценцу“.

КВАЛИТЕТНИЈЕ УСЛУГЕ

СББ је недавно продат инвестиционом фонду „Мид Европа партнерс“ и Европској банци за реконструкцију и развој, што би могло да значи да ће квалитет услуга овог провајдера, на који је раније било доста замерки, бити побољшан. Драган Шолак, међутим, сматра да њихов квалитет сервиса није слабији од конкуренције, већ да добијају више притужби зато што „имају онолико корисника колико сви остали заједно“.
- Могли бисмо да потрошимо више у унапређење сервиса, када би наше цене биле као што су у Бугарској или Хрватској, а не упола мање, као што су данас - тврди Шолак, додајући да је СББ једини провајдер којем РАТЕЛ регулише цене, пошто је компанија проглашена за „значајног“ учесника на тржишту.

Иначе, најзаинтересованији за улазак на тржиште фиксне телефоније су Интернет провајдери, који преко својих кабловских мрежа већ имају практично сву потребну инфраструктуру за тај посао.
Тако Драган Шолак, директор кабловског оператера СББ, тврди да је његова компанија „технички потпуно спремна за телефонске сервисе“ и да има циљ да корисницима понуди „3Play“ услугу, односно да кроз један кабл преноси ТВ сигнал, Интернет и телефон.

- Проблем је у томе што не постоји јасна регулатива, па није могуће ни правити прецизне планове. Србија је последња земља у Европи која нема регулативу у овој области и срамота је да чак и Космет има напредније сервисе од нас. Питање је колико је посао са фиксном телефонијом уопште исплатив, али ми сигурно не бисмо улазили у тај бизнис са неконкурентном понудом - каже Шолак, који сматра да је недовољно брзо доношење регулативе мотивисано заштитом позиције „Телекома“.
Слично мисли и Никола Иванежа, помоћник директора Интернет провајдера „YUBC.net“, који не очекује лиценце за фиксну телефонију до краја године, али сматра да постоји могућност добијања дозвола за пружање услуга телефонирања преко Интернет протокола, односно Voip-а.

- Ситуација је тренутно никаква, јер нема регулативе, али ми се спремамо за сваку опцију. Ако буде обезбеђена регулатива за Voip, ми ћемо понудити корисницима опцију да разговоре обављају или преко обичног телефона или преко Voip телефона, што ће им омогућити јефтине разговоре са иностранством, а вероватно и бесплатне или скоро бесплатне разговоре са осталим нашим Voip корисницима. Међутим, остаје питање нумерације и интерконекције, како би могла да се успоставља веза са стандардним фиксним и мобилним бројевима у земљи - каже Иванежа.