Избјегао стријељање

Породица Мићовић, на простору Рудог битише више од 200 година. У овом граду Равногораца, Тито је 21. децембра 1941. године, на Стаљинов рођендан, формирао Прву пролетерску бригаду састављену од Србијанских и Црногорских партизана. На обронцима овог града, ухваћен је Драгољуб - Дража Михаиловић.
Злобници кажу, да Руђани нису вољели Тита, а да су издали Дражу. Истина је да су руђански Срби послије петсто година робовања под Турцима, слободу добили тек у Краљевини СХС, а за неизмјерну љубав према краљевој Југославији, данак платили у АВНОЈ-евској.Потресна свједочанства о томе изнио је Драгољуб - Драги Мићовић у три књиге о Рудом, у којем је рођен 1929. године.
Прије тачно 62 године, на путу од Рудог ка Аустрији и Италији, народ и остаци јединица Отаџбинске војске у Југославији, бјежећи пред партизанима, од партизана су заробљени у Словенији, и по кратком поступку, на хиљаде њих одмах је стријељано.

Наш саговорник Драги Мићовић (78), архитекта у пензији, који данас живи у Београду, поштеђен је стријељања, као и његова сестра Ксенија, али не и њихов, само двије године старији брат Вељко. Судбину Вељка доживјела су и браћа Ђоко и Велизар Маринковић, Душан Ранитовић и Милорад Милановић, сви чланови Културно-просвјетне групе Равногорске омладине из Рудог.

- На овај "крвави пут" ми вјероватно не бисмо ни пошли да нам усташе нису 1943. године ликвидирале оца Крста, предратног трговца - шпедитера, који је у то вријеме толико био богат да је имао и свој штампани новац. На пут смо кренули почетком јануара 1945. са око десет хиљада четника Павла Ђуришића, којем се с простора Пљеваља, Бијелог Поља, Пријепоља и Прибоја прикључило и неколико хиљада цивила. Заробљени смо код Римских Топлица у Словенији, 16. маја 1945. године и разврстани, онако одока, а тако смо и осуђени, једни на живот, други на смрт - казује Драги.

Поштеђен најгорег, Драги се након рата, 1953. године, уписао на Архитектонски факултет у Сарајеву. Касније је службовао у Горажду, Сарајеву, Рудом и Београду. Био је активни фудбалер и оснивач чувене школе рукомета у Горажду. Добио је бројна признања, али тугу ничим није могао да ублажи.

ИНДИЈАНЦИ НА НЕРЕТВИ

Недавно на једном ТВ каналу у БиХ видјех да се приказује филм "Битка на Неретви", па се сјетих ријечи једног преживјелог Равногорца:

- Нас четнике је онај режисер Вељко Булајић, посадио на коње, као Индијанце. Кажу да му је неко рекао да је на Неретви била и четничка коњичка бригада, мислећи на бригаду из Коњица. Шта је он претумбао у глави, бог сами зна, а генерације младих и данас гледају како ми јашемо на коњима, а шака партизана нас рафалима коси.

EUROPEAN VILLAGE РУДО

У Рудом сам свашта лијепог и ружног доживио, а сада сам баш радостан што је послије три године брукања, с Трга у Рудом скинута табла, која га је прогласила европским селом.

Па Рудо је, према адресару Краљевине СХС из 1928. године, издатом у Београду, имало статус варошице (варошке општине), а Извршно вијеће СРБиХ му је 1965. године признало статус насеља градског типа, а ја сам био аутор урбанистичко-техничке документације.