Шест векова Манасије

Деспотовац – Манастир Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића, јуче је свечано обележио шест векова од оснивања. Свету архијерејску литургију служио је епископ браничевски Игњатије заједно са петорицом владика СПЦ: Иринејем нишким, Хризостомом жичким, Лукијаном осјечко-пољско-барањским, Василијем зворничко-тузланским и Пахомијем врањским.

Изасланик председника владе Војислава Коштунице Радомир Наумов, министар вера, открио је у центру Деспотовца споменик деспоту Стефану који је израдио београдски вајар Зоран Ивановић, а у цркви Свете Тројице у кивоту су изложене мошти српског владара и светитеља, откривене прошле године у Манасији.

Наумов је подсетио да су прилике и времена у којима је живео овај државник, светитељ, ратник, градитељ, песник и законодавац биле сличне садашњим.

– Симболика открива да и данас има оних који се ангажују на очувању Косова и Метохије. Данашњи наши лидери не пристају да се Србији добровољно узму душа и срце. Деспот Стефан Лазаревић није се предавао, па нећемо ни ми. Долазе времена у којима ћемо и ми живети добросуседски и пријатељски са свим осталим народима, јер српски народ неће да дозволи да нико управља његовом судбином – поручио је министар Наумов.

Подсећајући на његов чувени спев „Слово љубве”, Наумов је рекао да то није била само порука помирења брату Вуку, већ је то и порука свима нама у Црној Гори, Сарајеву, Суботици, Приштини и Босни и Херцеговини да живимо у миру.

Велики број верника и гостију јуче је прилазило кивоту да целива мошти деспота Стефана (1377–1427) које су откривене прошле године током археолошких радова у југозападном углу наоса храма.

Владика Игњатије је у беседи поздравио све госте који су се окупили у Манасији и истакао да је овај дан подсећање и на мошти светог деспота Стефана које су откривене.

– То је божји прст, божја воља. Говорило се да су мошти овамо и онамо, а, ето, дао је Господ да их у овој години имамо овде у Манасији.

Анализа узорака ДНК са моштију кнеза Лазара и са скелета откривеног у Манасији утврдила је са 99,9378 одсто тачности да је реч о најближем биолошком сродству првог реда (отац и син), рекао је Игњатије.

Откриће да су мошти пронађене у Манасији деспота Стефана за сада оспорава стручњак Србољуб Живановић који је већ више пута изјавио да су у деспотовој задужбини у Ресави заправо откривени посмртни остаци Стефановог брата Вука.

До сада се сматрало да се мошти светог деспота Стефана налазе у манастиру Копорину код Велике Плане које је 1983. године, после шестогодишње палеопатолошке и антрополошке анализе, пронашао управо професор Живановић.

Манастир Манасија опасан је тврђавом са 11 кула и симбол је организоване средњовековне српске државе. Њен ктитор, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, иако вазал турског султана Бајазита, као владар ојачао је власт у тадашњој деспотовини и бринуо се о очувању и стварању аутентичне културе свог народа.

Петокуполна манастирска црква моравског стила је препознатљива по раскошном мозаичном поду у припрати и живопису који спада у најбоља остварења православног света, али који је, нажалост, само делимично очуван. У току вишевековне турске окупације Манасија је више пута разарана. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века храм прокишњавао и две трећине фресака је неповратно пропало.

Иако тешко оштећен, фрескопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сакралног сликарства. Од очуваних фресака најзначајнија је ктиторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој је сачуван и портрет деспота Стефана. Манасија, тадашња Ресава била је место окупљања учених људи, који су се бавили правописом и преписивањем књига, одакле је и потекла чувена ресавска школа.