Процес одређивања статуса Косова ће још дуго трајати

Један од водећих америчких балканиста, професор уни-верзитета у Питсбургу Роберт Хајден, изнео је такво мишљење на међународној конференцији у Београду. Он је подсетиоц да и данас, више од 30 година после почетка кипарског конфликта, острво остаје подељено на турски и грчки део. Исто тако постоје Тајван, Кашмир, практички је подељена Македонија. Професор Хајден је навео такође примере Северне Ирске, Каталоније, Бас-кијске Земље и западног дела Мостара који је под управом Хрватске. Тему наставља Петар Искендеров.
Тешко је а да се не сложи са поштованим господином Хајденом. Сви сценарији решавања коовског проблема које Запад предлаже везани су за вештачко одређивање рока. Такав став само разбуктава сувишне страсти, под-стиче деструктивне елементе и поткопава углед и посред-ничке тројке, и Међународне контакт групе, и, у крај-њој линији, УН.
Напротив, обазривост и поступност у решавању косовског пероблема има, поред свега осталог, важну предност мо-рално-психлошког карактера. То ће, наиме, омогућити да се зацеле најопасније ране које је задала косовска криза – ране у душама становника покрајине – Срба, Ал-банаца, Цигана, Турака и Црногораца. И, што је главно, у душама њихове деце којој предстоји да живе бок о бок са припадницима других народности и конфесија са различитим матерњим језицима.
Председник Европске асоцијације за законодавство и по-литику у сфери образовања и њен специјални изасланик за права у сфери образовања у Унеску Јан дее Гроф безерезервно се сложио са овим ставом. По њрговом миш-љењу, уместо наметања вештачких модела становницима Косова, неопходно је да се својски лати решавања про-лема покрајине, пре свега, да се обрати наредним ге-нерацијама.
«Балкан се, упоредо са другим регионима Источне Европе, као и са Јужном Африком, налазе данас пред врло одговорним задатком од којег зависи њихова будућност – сматра Јан де Гроф. – Овај задатак је стварање и развој мултиетничких школа. Такве школе треба да по-стану основ развоја мултикултурализма, да се уче коег-зистенцији присталица различитих мишљења. Управо на Балкану школа треба да постане привилегован простор за обуку толерантности. Деца треба од малих ногу да се уче томе како се формира мултиетничко друштво, како да живе у њему, да се придржавају његових моралних норми и да развијају социјалне контакте. Јер, управо младој гене-ацији предстоји да се прихвати дефинитивног решавања садашњих међуетиничких конфликата. Убеђен сам да дијалог цивилизација почиње од школе. Уколико не почне од школе, никада неће почети» – закључио је Јан де Гроф.