Оставка Берлусконија

12. новембар 2011. године заувек ће бити уписан у историју друге италијанске републике као датум оставке Силвија Берлусконија – једног од најупечатљивијих и најхаризматичнијих лидера на савременој европској политичкој сцени у последњих 25 година. Наредних дана у Италији ће бити формирана ванредна техничка влада на чијем ће челу бити познати економиста и бивши евопски комесар Марио Монти.

Пјерлука Адзаро, професор политикологије Миланског универзитета Католика дао је своју оцену драматичних догађаја који се дешавају тренутно на Апенинима.

Професоре Адзаро, према вашем мишљењу, да ли се одлазак Берлусконијеве владе десио његовом кривицом или је он био изазван под утицајем неке невидљиве руке која се налази са друге стране Алпа?

Не мислим да се ради о утицају неке алпске или француске руке. По мени, треба разматрати ово питање у глобалнијем пресеку. Сви смо сведоци тога да је потвда кандидатуре Марија Монтија на дужност будућег председника владе изазвала дубоко одобравање од стране свих кључних светских фактора, који представљају интересе великих финансијских институција: Директора ММФ Кристин Лагард, као и Европске комисије. Трентуно Италија има огроман дуг и она једноставно мора да врати поверење кредитора. Марио Монти је човек кога кредитори Италије знају не по чувењу. Он је низ година радиоу Европској Комисији, њему се читав свет односи са поштовањем као према професору економије. Он је био ректор најбоље економске школе у Европи – универзитета Бокони. Значи, он је прави човек на правом месту.

Говоре да без обзира на то што је Берлускони дао оставку, такозвани „берлусконизам“ и даље активно постоји. Шта значи тај појам? Да ли се слажете са тим мишљењем? Да ли на данашњи дан постоји вероватноћа да ће Берлускони поново решити да истакне своју кандидатуру за изборе 2013. године?

Берлусконизам је појам који у већини случајева носи негативне асоцијације, као што је например неправда и непоштење. Ипак, желим да истакнем да боравак Берлусконија на дужности премијера нема са тим епитетима никакве везе. Узмимо као пример односе са Русијом. Треба истаћи са свом отвореношћу да је пре Берлусконија код свих италијанских лидера постојао известан страх који им није допуштао да се одлуче на тесне односе са Русијом. Управо такозваном берлусконизју, тачније новом стилу Берлусконија, треба да захталимо за то што је Италији пошло за руком да за ограничено време успостави са Русијом врло повољне односе по нашу земљу и врло стабилне уговоре са тачке гледишта културне сарадње. Да ли ће се Берлускони решити да поново истакне своју кандидатуру за изборима 2013. године? Нисам пророк, не могу да кажем сто посто. Једино што бих хтео да подвучем је да је Берлускони оставио Италији у наследство тим професионалаца. Да истакнемо, на пример, његову десну руку Ђанија Лета. Ако се Беруслони реши да се поново кандидује, то је само зато да поново постане премијер Италије. Мени се чини да ће њему бити тешко да постигне тај циљ. Сам је изјавио пре неколико сати да не планира да се ограничи улогом оца-оснивача (без додатних овлашћења) нове странке италијанских конзервативаца. Какви су резултати делатности Берлусконија? Не бих хтео да говорим о берлусконизму. Понављам, пошто је тај термин крајње негативан. Уместо тога хтео бих да подвучем да су резултати његове управе у суштини позитивни и да су постојали у једном од најсложенијих ако не у најсложенијем периоду за Италију у последњих 50 година.