Ћирилица од 32 слова

Љубљана – Књига „Откривајмо Европу”, уз коју иде „певајућа оловка”, која је после успеха у Европи преведена и у Словенији, открива да је утицај политике на помагала која педагози препоручују деци за савладавање градива јачи него што ико у Европској унији жели да призна. Забрињава чињеница да на основу речене књиге малишани широм ЕУ стичу основна знања о окружењу, између осталог и о Србији која је изразито накарадно и наопако представљена.

Нуде је и књижаре по Словенији за децу узраста од седам до 10 година. Превод књиге „A la decouverte de l′Europe” (Info Media Communication, Paris 1999, odnosno „Ich Entdecke Europa” Mondo-Verlag AG, Vevey, Švajcarska, 1999) финансирали су „Књигарна Ока” и „Заложништво Јутро”. Тираж је готово распродат по цени од 20 евра, али је књига доступна клинцима, јер им је одушевљено нуткају словеначки библиотекари уз слоган „Радозналост није мана”, како би „на лак начин дете упознало карактеристике свих држава Европе” кроз 158 страна које садрже 491 питање и одговоре у облику енциклопедијских јединица за сваку државу, уз шаљиве илустрације чија је улога да приближи „културу и историју људи који живе на нашем континенту”.

Детету приликом тражења тачног одговора помаже „певајућа оловка” чијим притиском на црну тачку (троугао или квадрат, утиснут поред више понуђених одговора) може да провери је ли избор прави; ако јесте, оловка весело пишти и упали се зелено светло на њој, а ако није – пушта тужан звук и светли црвена лампица.

Што се Балкана тиче, деца која нису била рођена или су била „родитељски заштићена” од гледања ратних призора на телевизији током последњих десет година, све што су пропустила сада могу да надокнаде. Словеначка филијала издавача из Париза ту не налази ништа лоше, јер „треба бити реалан и себи поставити питање: шта је деци широм Европе асоцијација кад се помену Срби, Балкан, Југославија?”. Нема ту ничег лепог, гласи одговор, јер деца, уз асистенцију одраслих, одмах помисле на „бол, крв и сузе”. То је оправдање зашто је ауторима овог забавног дидактичног пројекта само за подручје бивше СРФЈ тотално пресушио хумор.

У случају географије Србије опис је јалов, уз сталне асоцијације на десетогодишње ратове и страхоте Милошевићевог режима. Прво питање је: „Која се некадашња аутономна покрајина налази на југу државе – Косово, Македонија или Далмација?”. И друго: „На Косову делује оружани покрет отпора, чији су чланови припадници народа који представља 80 одсто становништва. То су: а) Мађари, б) Срби, ц) Албанци”.

Дете „певајућом оловком” налази решење – косовске Албанце приказане на цртежу у светлозеленим униформама како чврсто држе пушку на плећима. Не баш добра препорука за будуће туристе, бизнисмене, политичаре и људе свакојаких професија, којима ће бити потребно много радозналости да се у одраслом добу отисну пут конфликтима жигосаних подручја.

После кратке историје у којој се од српских народних вођа помињу Стефан Немања (јер је „крајем 12. века од папе добио краљевску круну”), краљ Александар (због диктатуре) и Јосип Броз Тито, аутор открива читаоцу да се држава „1991. распала на више држава”. Чињеница је да је тешко у неколико реченица на забаван начин представити карактеристике сваке земље Европе, али у описима тако насталих нових држава на Балкану – Срби никако нису позитивци.

Поглавље кроз које дете учи о БиХ почиње: „У БиХ је од 1991. до 1996. дивљао грађански рат. Одговорне прогони Међународни суд у Хагу. У сукобима су били супротстављени Срби и муслимани те: 1. Хрвати, 2. Албанци, 3. Македонци”. Слично је и у учењу о привреди Хрватске, где се као најпознатији град помиње „Дубровник, више пута бомбардован”.

Мало ведрине нуди тек део о српским јелима, где се у немачком издању набрајају сарма и пасуљ, а у словеначкој верзији и „пљескавице, ћевапчићи и месо на жару”. Ауторе је намучило и српско писмо, па се и у словеначком издању (упркос 70 година заједничког живота) појавио запис – са два слова више: „Срби употребљавају ћирилицу... Састоји се од 32 слова, од којих је 20 сугласника.”

Иако амбициозна, мини-енциклопедија врви од стереотипа и материјалних грешака, али то није утицало на одличну продају, нити подстакло педагоге да посумњају у пројекат намењен деци, почетницима у откривању света, која понуђено упијају без критичке дистанце. Књиге за децу нису тек разбибрига, већ изузетно важан први контакт са земљом некад званом Југославија, с којом данас изједначавају Србију. „Откривајмо Европу” показује колико ће тешко бити поправити имиџ овог простора, а нарочито Србије.