Кад промичу ситнице

Анкетирани директори највише замерају на словним и граматичким грешкама, а затим на преопширним или оскудним биографијама.

Према истраживању које је спровела Креативна група, специјализовани сервис који пружа маркетиншке, огласне, веб и остале креативне услуге, ствараоци који траже посао морали би више пажње да обрате на мале ствари које им лако промакну када састављају пословну биографију.
Чак једна трећина испитаних директора у маркетингу и огласним секторима као најчешћу грешку навела је словне и граматичке грешке у резимеима креативаца; следи преобиље информација.

Конкретно, на питање о грешкама са којима се најчешће сусрећу, 250 директора одговорило је овако: поред словних грешака (овај одговор дало је 33 одсто испитаника) и вишка информација (23 одсто одговора), ту је и лош или никакав дизајн резимеа (на ово се пожалило 16 одсто директора), непотпуне информације (14 одсто жалби иде на ову адресу; не штедите, дакле, папир кад описујете на којим сте пословима радили), али и застарели подаци (три одсто гласова), изостанак јасне назнаке за које место се конкурише (два одсто жалби)...

Зашто је ово важно? На Западу се неретко дешава да послодавци одбаце резиме зато што су приметили једно једино погрешно словце!

Зато, немојте да се ослањате само на рачунар него детаљно пречешљајте сваку реч, нарочито ако сте саставили резиме на енглеском: опција спел-чек не примећује погрешно употребљене речи.

Најпаметније је да замислите да сте уредник (на пример „Политике”) када гланцате биографију: без малодушности одбаците све непотребно, упеглајте јој изглед да бисте поспешили прегледност и читљивост, и – ангажујте још један пар очију за проверу детаља. Није лоше да биографију проследите неколицини пријатеља који имају осећај за детаљ. Што се пропратног писма тиче, пазите на свако словце, немојте да вам се деси да у речи „поздрав” омашите: то што су слова „о” и „и” суседи на тастатури, проћи ће вам само код ИТ професионалаца. Да, да... оних који питају за сајберсекс, „...сајбер... шта?!”.