Мило и "поп" и атеиста

Камелеонство у политици, нарочито црногорској, није ништа ново. Дефиниција политике на црногорски начин могла би бити мијењање ставова од прилике до прилике и зависно од интереса и угла посматрања. То је одлика Демократске партије социјалиста која се од оснивања траснформисала од комунистичке у демократску партију, која је у првој половини постојања била тврдо федералистичка а сада искључиво суверенистичка, затим од атеистичке постала "вјерујућа" партија и то присталица више цркава. Тако је њен лидер, као симбол ДПС-а, Мило Ђукановић политички пут градио, зависно од тренутка, обећањима која се обично нијесу обистинила у датом облику, сматрају у опозицији. Свјевремено је, осим државне политике коју је везао за Србију, говорио и да је "Косово наша светиња", а Српска православна црква "само једна и недјељива" за Црну Гору. Ђукановић је 21. маја 1998. године у присуству потпредсједника ДПС-а Светозара Маровића патријарху Српске православне цркве Павлу обећао да ће игнорисати самозваног митрополита тзв. ЦПЦ Мираша Дедеића и "преко државних органа онемогућити његов рад". "Дан" је у јучерашњем броју објавио дјелове транскрипта Ђукановићевог разговора са патријархом Павлом у коме се налазе неиспуњена обећања и погажени ставови.
Девет година након разговора са патријархом Павлом, Ђукановић је потпуно окренуо плочу и по овом питању. Недавно је изјавио да би у новом уставу Црне Горе требало, као уставну категорију, набројати цркве. Тиме је оживио пропаганду тзв. ЦПЦ, коју је прво игнорисао а потом њеног челника позивао на значјане државне датуме и у његовом присуству бесједио о благодетима независне државе.
- Од 1990. године Мило Ђукановић и ДПС толико су мијењали своју политичку опцију да су затворили пун идеолошки круг. На почетку вишепартијског система дјеловали су као класични комунисти, чак и именом и залагали се за статус Црне Горе који је подразумијевао њихову власт на принципу истуреног одјељења Социјалистичке партије Србије. Двије године касније били су активни учесник у грађењу СРЈ и утицали на уградњу чврстих државних елемената у тадашњи Устав федерације. Када је Народна слога покушала да угрози монопол ДПС-а, Ђукановићу су се широм Црне Горе привиђали католици, разбијачи заједничке државе, антисрби... Не сумњајући у то да је Служба државне безбједности реализовала пројекат стварања тзв. ЦПЦ, ваља се подсјетити да се Ђукановић, као атеиста, лажно клањао ћивоту Светога Петра Цетињскога и да је био веома негативно одређен у односу на квазирелигиозну организацију Антонија Абрамовића и касније Мираша Дедеића - подсјећа Добрило Дедеић, портпарол "Српске листе".
Он наводи да је у вријеме "када су се `млади, лијепи и паметни` дочепали власти у Црној Гори, нашом републиком већ тутњио оправдани талас народног незадовољства због положаја наших сународника у јужној покрајини Србије". Било је то оно вријеме, каже Дедеић, "када је лидер ДПС-а Јеврема Брковића називао усташом, плаћеником, издајником и човјеком који мрзи све што је српско".
- Ђукановић најбоље зна колико њему самом пристају сви они епитети којима је чашћавао свог најјачег експонента и идеолога нове Црне Горе у доба референдумске кампање. Уопште не сумњам да ће Мило Ђукановић преузети и ове идеолошке чарапе оног тренутка када схвати да због домаћих, регионалних или међународних околности игра на садашњу карту више није исплатива - увјерен је Дедеић.
Портпарол Народне странке Славиша Губеринић каже да се НС увјерила у то да Милу Ђукановићу "у принципу није ништа свето".
- Уколико те његове ријечи упућене патријарху у вези са статусом Митрополије и односом према Косову и Метохији, али и налагање бадњака пред Цетињским манастиром, упоредимо са оним што чини и ради данас, посебно у ријечима које је недавно изговорио у вези са црквом - да има више цркава, да не помињемо пријем терористе Агима Чекуа на највишем нивоу, лако ћемо наслутити димензије духовног суноврата једне личности - оцијенио је Губеринић.