Тајни део оптужнице за „Олују”

Загреб, 27. маја – Ових дана измењена, односно прецизирана хашка оптужница против тројице хрватских генерала, која не силази са страница овдашњих медија, наводи имена седам главних носилаца „удруженог злочиначког подухвата”: уз тројицу оптужених генерала, на челу листе је Фрањо Туђман, затим његов министар одбране Гојко Шушак и начелници главног штаба ХВ Јанко Бобетко и Звонимир Червенко. У Загребу сада тврде да је из Хага „процурило” да је тужилаштво додало и тајни део оптужнице. 

У том тајном анексу, како се тврди, именовано је још неколико („од пет до десет”) главних учесника тог удруженог злочиначког подухвата којем је циљ био – како стоји у оптужници – протеривање Срба из Хрватске и спречавање њиховог повратка из избеглиштва. Ако судско веће прихвати такву оптужницу, закључује се да ће то бити први случај у Хагу да једна оптужница има и тајни део.

Док се у Хрватској сада нагађа ко би још могао бити уз Туђмана и његове најближе сараднике на том списку, истовремено се тврди како у ствари то и нема неке процесне важности, јер „нема никакве правне последице за особе с пописа чланова тог подухвата”. У хрватској јавности, наиме, сада се настоји створити уверење како то ништа не значи ако се нека угледна имена из врха хрватске државе и политике нађу на хашком списку „чланова удруженог злочиначког подухвата”, јер преостаје да се у Хагу суди само тројици хрватских генерала – Готовини, Маркачу и Чермаку, а у земљи још само генералима Норцу и Адемију, чију оптужницу је Хрватска преузела од Хага. За све остало – испада по овоме – „прошла баба с колачима”.

Да би се ваљда олакшале „душевне патње” домаће јавности у вези са суђењем „херојима домовинског рата”, истиче се и како хрватско државно тужилаштво није обавезно да подигне оптужнице против осталих особа за које је од Хага преузело прикупљене доказе „ако оцени да према хрватским стандардима нема основе за то”.

Поставља се ту сад занимљиво питање да ли се у Хрватској не сматра злочином оно што се таквим сматра у Европи, али о том теоријском питању није поведена расправа. Остаје, међутим, чињеница да и најновији извештај Амнести интернешенела о стању људских права у Хрватској упозорава како је у хрватском правосуђу и даље присутно „селективно процесуирање ратних злочина”, наравно на етничком принципу, како је то била пракса и протеклих година.