КРИЗЕ И КРИЗНА ПОДРУЧЈА

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар

Кризе и кризна подручја у савременом свету

Сам термин криза има свој корен у грчком језику crisis – одлучна тачка) а у савременом свету означава одлучујућу прекретницу у развоју или остварењу друштвених циљева или развоју друштвене делатности те представља критични моменат једног система или процеса.

Теорија криза у савременом политичком контексту (деветнаести, двадесети и почетак двадесетпрвог века) јесте саставни и нераздвојни део политичке теорије и праксе. Користе се у свим политичким системима и користе је сви политички и други друштвени системи.

Све политичке и друге друштвене кризе нису то у правом смислу те речи већ се користе за остваривање, превасходно, политичких циљева те се врло често дешава да се прави узроци а и поводи временом предају забораву а остају само последице криза на одређеном подручју.

Кризе и кризне активности разликују се по циљевима, интензитету, времену трајања, методама управљања и коначно у резултатима који се јављају после стабилизације кризног подручја.

У настанку, развоју и решавању свих облика кризних и конфликтних ситуација опште је правило да оне не настају саме од себе већ да су пројектоване те да снаге или организације које су их пројектовале имају јасне циљеве. У одређивању циљева полази се од максималистичких преко оптималних до минималних али у сваком случају циљеви се јасно дефинишу.

Општи, или генерални, циљ стварања и активисања било којег кризног жаришта јесте стварање услова за доминантан утицај у региону, земљи, народу или некој друштвеној групи.

Интензитет криза углавном зависи од снаге изазивача кризне ситуације те његове процене које снаге треба употребити а снаге су у распону од медијског утицаја до снажних војних кампања у којима се користе сва расположива средства. У већини случајева употребљавају се сва расположива средства од најблажијих до најразорнијих па и условима када објекат нема шансе да узврати изазивач кризе показује коликом силом располаже да би засрашио следећи потенцијални објекат или кризно жариште.

Управљање кризама и кризним подручјима постала је најзначјнија активност великих сила и војнополитичких савеза (посебно САД и НАТО) који у својим организационим структурама имају врло снажне и бројне институције за управљање кризама.

На почетку двадесет првог века можемо говорити о кризама и кризним жариштима са два аспекта:

•    да набрајамо поједина кризна жаришта на планети или,
•    да посматрамо целу планету као велико кризно жариште

Најактивнија и најактуелнија кризна жаришта су Југоисток Европе, Блиски и Средњи исток, регион јужно од Русије, Кашмир, корејско полуострво, Тајван, југ индијског потконтинента, скоро цела Африка, скоро цела јужна и средња Америка. У овим подручјима испољавају се сви облици кризних деловања а у свима њима на неки начин учествују САД и НАТО почевши од психолошкопропагандне активности до најбруталнијих оружаних дејства.

Набрајање кризних жаришта доводи до недвосмисленог закључка да је практично цела планета једно велико кризно подручје којим САД и НАТО желе завладати и свет као глобално село потчинити својим интересима.

prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com