Жалфија симбол мудрости

Жалфија (лат. salvia officinalis) је вишегодишња полугрмовита биљка, висине 30-60 сантиметара. Стабљика јој је дрвенаста и четвороугласта, а листови сребрнастозелени због обиља длака. Цветови жалфије су изразито двоуснати, љубичасте боје, скупљени у цватове попут класова састављених од пршљенова на врховима стабљика. Цела биљка је ароматичног и својственог мириса.
Најбоље успева по каменитим местима у приморју, али може да се гаји и у баштама и саксијама. Жалфија која прекрива стотине хиљада хектара голети од Трста до Улциња сматра се најбољом на свету! Местимично изгледа као непрекинут ћилим сивобеличасте боје, а кад процвета све се обоји у љубичасто. То је веома отпорна биљка која издржава дуготрајне летње суше.

Код нас у Сићевачкој клисури, са обе стране Нишаве, расте дивља жалфија, у народу позната као калавер, која је такође веома лековита. Код нас се још зове и кадуља, куш, лековита славуља, џигер трава...

Латински назив salvia потиче од глагола salvare – спасити, спасавати, излечити, јер су је Римљани још пре 2.000 година веома ценили и на разне начине употребљавали за лечење; officinalis значи лековит. Дакле, оба имена су везана за лек, односно лековитост чиме се не може похвалити ни једна друга биљка.

Занимљиво је да је Карло Велики изузетно ценио жалфију. У свом строгом историјском закону Капитуларима велики владар наређује свим државним имањима (то су, углавном, били манастири) да морају да гаје стотинак врста лековитог биља, а жалфија је била на првом месту. И данас сваки католички манастир мора да има засађену жалфију као неку врсту свете биљке.

Кроз историју била је и симбол мудрости, а енглеска реч за жалфију је – мудар. Од памтивека се користи за стимулисање концентрације, интелигенције и памћења, а једна изрека приписује људску дуговечност употреби ове биљке.

До открића антибиотика, вековима је употребљаван чај од жалфије против туберкулозног знојења. Помаже у лечењу прехладе, упале грла, промуклости, чисти крв и јача нерве. Има противупално дејство и препоручује се код свих запаљења, од ждрела, преко унутрашњих органа, до бешике и вагиналних упала. Жалфија регулише знојење и одличан је лек за чишћење јетре, као и код болести бубрега. Ова биљка, такође, може бити нежан, а истовремено ефикасан хормонски регулатор у периоду пубертета, као и менопаузе. Посебно помаже код топлотних таласа у климаксу.

Пошто се најлековитији садржај добија из листа, кад жалфија почне да цвета, на приморју обично у мају, а код нас почетком јуна, посебну пажњу треба обратити на његово брање и сушење, упозорава Предраг Спасић, инжењер пољопривреде у Гарден центру:

– Листове жалфије треба пажљиво убрати и сушити у хладу, у сенци, на белом папиру. Није добро држати их на новинама, пре свега због олова. Сушење треба да траје од седам до 15 дана, зависно од вегетације. Кад се уберу листови, стабљику треба орезати јер се жалфија формира као жбун.

Велику примену лист има и у кулинарству. Пожељно је пре спремања хране лист жалфије накратко убацити у врелу воду да би се појачао укус биљке. Жалфија добро иде уз месо, а често се, са рузмарином и тимијаном, користи као зачин који обогаћује јагњетину.

Мед од жалфије

Тамнозелене је боје, веома израженог мириса и укуса. Користи се за лечење сувог кашља јер делује благо и умирујуће. Помаже и код прехладе. У Херцеговини и у Црној Гори мед од жалфије се увек цени више од осталих.

Превенција од грипа

У сезони грипа препоручује се удисање паре над посудом у којој се кувају жалфија, мајчина душица, лаванда и рузмарин. После инхалације течност може да се искористи за купку.

Чај против упале десни

Три супене кашике листа жалфије попарити са пола литра кључале воде, одмах поклопити и оставити да стоји преко ноћи. Ујутру оцедити и том смеђецрвеном течношћу испирати оболеле десни и уста.

Свеже убраним листовима жалфије протрљати предео око зуба и десни. Постаће здравији и чвршћи!

Одагнава страхове

Напунити платнену кесицу сувим листовима жалфије и током ноћи држати поред јастука.

Против седих власи

Шољу суве жалфије помешати са две кашике руског чаја, сипати у литар воде и кувати пола сата на тихој ватри. Оставити да одстоји неколико сати, процедити и намазати седе власи. Косу не сушити феном већ увити у пешкир и сачекати да се сама осуши (најбоље преко ноћи). У почетку косу треба мазати једном недељно, а кад се боја прими довољно је једном месечно!