За 22 долара продата 22 брода

На рачун бивше флоте Југооцеаније подигнуто је укупно 61 милион долара кредита о којима нигдје нема никаквог трага. Ко је узео паре и на шта их је трошио, судски вјештак економске струје Влајко Милићевић није могао да утврди. Те је рубрике оставио под напоменом "нема доказа", или "нема документације" у извјештају који је радио 2005. године по налогу которског државног тужилаштва. Податак да се не зна ко је узео и на шта је потрошио 61 милион долара државних пара, тужиоцу није био релевантан довољно да би покренуо судски поступак.
Влада је, то је недвосмислено утврђено, од 1994. до 2000. године, на име имовине Југооцеаније подигла 3,5 милиона долара и милион и по марака, али нема података на шта их је потрошила. Остатак новца су, заложивши бродове, подигле такозване кћерке компаније, осниване под изговором да сачувају флоту у вријеме санкција. Лијепо су је сачувале.
Основано је укупно 12 кћерки, које су за укупно 22 долара трговале 22 прекоокеанска трговачка брода, чија је тадашња процијењена вриједност била 160 милиона долара. Толико се зна и толико папира има у Југооцеанији. Бродови, који су 1992. године тако лијепо трговани, изгубили су се из евиденције имовине Југооцеаније, која је, према налазу Милићевића, 1994. вриједила 9,5 милиона долара, а годину касније седам милиона. Бродови се накратко појављују у имовини фирме 1997. године, чија је вриједност тада скочила на 51 милион еура, а запосленим подијељено 22,3 милиона акција без покрића. Утврђено је и да су кћерке од 1992. до 1995. године на тим бродовима зарадиле 25,5 милиона долара, а од 1996. до 2001. 24 милиона долара. Шта је било с тим парама, није утврђено, јер нема папира.
- Формално правно, кредитни дужници била су предузећа са Малте, док је фактички дужник била Југооцеанија, као матично предузеће. У списима предмета нема документације на основу које би се могло утврдити кад су и на који начин кредити уплаћивани. Такође, нема документације о враћању кредита, зато је немогуће утврдити из којих средстава су кредити враћани и стање дуга на одређени дан. У списима предмета, осим непотписаних и неовјерених информација, нема вјеродостојне документације о утрошку кредита као што су рачуни, банковне дознаке, уговори и слично. Зато се са сигурношћу не може уврдити у које сврхе су кредити утрошени - наведено је у налазу вјештака.
Прва основана кћерка била је "Бока оушн шипинг корпорејшн" са сједиштем у Либерији, а она је почела да штанцује остале. Најприје је основала на Малти, у Ла Валети, Монтенегро шипинг (нема података ко су акционари), Котор Оверсиз шипинг (Бока оушн 499 акција и Никола Самарџић 1) и Зета оушн шипинг (исти акционари). Одлука радничког савјета о оснивању ових компанија заведена је без броја и печата, а потписао је предсједник Стево Драшковић, 20.марта 1992. године. Непосредно прије увођења санкција Бока оушн је "породила" још четири компаније на Малти - "Саут крос шипинг", у чијем саставу су били бродови Херцег Нови, Зета, Ловћен и Дурмитор, "Саут адриатик балк" која је преузела бродове Бор, Купрес, Будва, Шумадија, Адмирал Змајевић, Капетан Мартиновић, Мославина и Први фебруар, "Котор оверсиз", чији су бродови били Кордун и Орјен, као и "Зета оушн", са бродовима "Црна Гора, 13.јул, Рисан и Тиват. Потом су на Малти основане још четири компаније - "Оушн лајнс", која је имала брод Сутјеска ( касније промијењено име у Космај) "Грант маринер" са истоименим бродом који се раније звао Поморац, "Грант кариер" са истоименим бродом (некад се звао Радник) и "Грант пелиново" са бродом Пелиново. Акционари тих компанија били су Малтежани Едмондо и Мариа Тереза Муљет. У списима предмета нема уговора или неког другог акта на основу којег би се могло утвдити како су били уређени и договорени међусобни односи, права и обавезе Југооцеаније као стварног, и страних лица као формално правних власника - прецизирано је у налазу.
Бока оушн основала је и компанију "Одисеј Мартајм" са сједиштем на острву Ст. Винсент, којој је припадао брод Нови, као и представништво у Пиреју под називом "Грант мартајм".
- Формално правни оснивачи компанија били су такође страни држављани али у списима предмета нијесу наведена имена. У списима нема документације о преносу власништва бродова са Бока оушн на кћерке компаније. У списима се налази и рачун од 14.маја 1992. по коме је Бока оушн продала брод Шумадија зависном предузећу Саут адриатик балк шипинг за 1 долар. Због тога се може претпоставити да су сви бродови прво купљени од Југогоцеаније за долар, а затим по истој цијени продати кћеркама компанијама - истиче се у документу.
Судски вјештак констатује да су бродови у формално правном смислу, "без обзира на симболичну цијену", прешли у власништво новооснованих компанија, тако да више нијесу били у власништву Југооцеаније.

Папрени ремонт

У информацији која је достављена судском вјештаку наведено је да је ремонт брода "Мославина" коштао 2,11 милиона долара, што не било чудно да брод након оправке није продат за мање од 900 хиљада.
- У списима предмета постоји само рачун шпанског бродоградилишта Астандер од 24.09. 1997., на износ од 1,77 милиона долара. У списима нема података о томе ко је закључио уговор са бродоградилиштем, ко је и на основу чега одобрио додатне радове, а што је најважније нема вјеродостојне документације да су ти радови изведени у обиму и врсти како се наводи у информацији - каже се у налазу.
Након непуне двије године, тачније 15. јуна 1999., Мославина је продата фирми "Каледа шипинг компани" са Малте, за 890 хиљада долара.
- Да ли је било неопходно и економски исплативо ремонтовати брод и да ли га је уопште требало продавати по тој цијени, која не покрива ни 50 одсто утрошеног новца за ремонт - здраворазумски је констатовао судски вјештак.