Шанса на источним тржиштима

Споразум о слободној трговини са Белорусијом биће потписан почетком наредне недеље у Минску, а осим са овом земљом у плану су слични уговори и са Турском, Ираном, Украјином, као и проширење споразума са Русијом.

Окретање ка источним тржиштима у Влади Србије објашњавају покушајем да од Србије направе атрактивну дестинацију за стране инвеститоре који би овде отварали фабрике, док економисти, саговорници "Новца", не очекују битно повећање страних инвестиција, али верују да су споразуми о слободној трговини шанса за повећање извоза домаће робе. И једни и други се слажу у томе да овакви споразуми Србији могу донети само користи.
- Стратегија државе је да склопи споразуме о бесцаринском режиму са што већим бројем земаља, како бисмо постали атрактивни за стране инвеститоре који би овде отварали фабрике не само због пореских олакшица које даје држава, већ и због могућности да без царина извозе на бројна тржишта. Покушавамо да направимо нешто попут Кипра пре уласка у ЕУ, када је та земља била порески рај за банке. Ми бисмо хтели да до нашег уласка у ЕУ будемо тако атрактивна дестинација, али не за банке, већ за производни сектор. Тиме бисмо смањили спољнотрговински дефицит и омогућили већу запосленост - каже за "Новац" Млађан Динкић, министар економије и потпредседник Владе Србије.
Наша земља сада има споразуме о слободној трговини са ЕУ, Русијом и земљама региона - Цефта. Споразум са Белорусијом биће потписан 31. марта, али ће ступити на снагу 1. јануара 2010. године. Договор са Белорусијом постигнут је још у октобру прошле године, када је договорена максимална либерализација међусобне трговине. Од јануара следеће године промет ће бити ослобођен царина за све производе осим за шећер, алкохол и цигарете, употребљаване путничке аутомобиле, аутобусе, камионе, тракторе, употребљаване гуме.


Ускоро би могло да дође и до потписивања споразума о слободној трговини с Турском, чији су детаљи договорени у фебруару ове године. Тада је и парафиран текст споразума.
Споразум са Турском је асиметричан попут оног који имамо са ЕУ. То значи да се Турска према нама потпуно отворила, а да је нама остављен прелазни период од шест година, тачније до 2016. године, да потпуно либерализујемо трговину - каже Динкић. Србија је за одређене, нама стратешки битне производе обезбедила спорију динамику либерализације, а то се пре свега односи на текстилне производе, црну и обојену металургију, као и део пољопривредних производа.

Осим поменутих земаља, већ су покренуте иницијативе за потписивање сличних споразума са Ираном и Украјином.

Иницијатива да се са Ираном потпише споразум о слободној трговини постоји већ неколико година. Откуд Иран? Искуства из периода Титове Југославије са извозом у Иран су била одлична. Тада смо извозили робу у вредности данашњих милијарду евра у Иран, а плаћали су све редовно. Имамо интерес за оваквим споразумом с обзиром на то да је наш извоз у Иран из године у годину све већи, прошле године је био око 40 милиона долара, уз висок суфицит на нашој страни. У Иран извозимо аутобусе, моторе, вагоне, а постоје могућности и за извоз ауто-делова, пољопривредних, прехрамбених и фармацеутских производа. Идеја је да већ ове године извоз у Иран подигнемо на сто милиона долара - објашњава Динкић.

Слична иницијатива постоји и са Украјином, а меморандум о томе потписан је још 2001. године. До сада није дошло до конкретних преговора, али их Динкић очекује на јесен ове године. Да су споразуми о слободној трговини са бившим совјетским републикама и источним земљама шанса за Србију сматра и економиста Владана Хамовић. Она очекује да ће чак и у време кризе поједини инвеститори препознати да у Србији могу имати мање трошкове, а већи број могућих извозних тржишта.

Ипак, времена су тешка и не треба очекивати да ће инвеститори нагрнути. То ће бити појединачни случајеви - тврди она. Хамовићева подсећа да Србија у односу на поједине земље региона, попут Македоније, БиХ и Хрватске, има одређене предности за инвеститоре због пореских олакшица, мањих трошкова и извозних потенцијала. У односу на тржишта Далеког истока, које такође има јефтину радну снагу, ми имамо географску предност јер смо између Европе и Русије, па су трошкови транспорта битно мањи.
Ипак, инвеститор не гледа само то, већ и политичке ризике који су код нас због Косова велики. Зашто би неко инвестирао у Србију, где могу да избију нереди и сукоби, кад може да оде негде другде. Такође, треба решити и питање процедура и администрације јер то све одбија инвеститоре. Тек комбинацијом тих елемената - политичком стабилношћу, кратким и јефтиним процедурама, пореским олакшицама и бесцаринском трговином са већим бројем земаља, можемо имати видљиве резултате у привлачењу инвестиција - тврди Хамовићева. Ни Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања, не мисли да ће споразуми о слободној трговини бити "мамац за стране инвеститоре", али сматра да то и није најважније.

Србија не може да претрпи никакву штету од ових споразума. Напротив, биће само користи. Србији је потребно ширење тржишта, а у овој ситуацији кризе, која јако потреса ЕУ, идеално је ширити се на источна тржишта - каже Кањевац и напомиње да се он одавно залагао за окретање Истоку и повећање извоза управо на овим тржиштима.
Динкић тврди да би Србија, уколико бисмо успели да реализујемо ове планове, била једина земља која има истовремено споразуме о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Турском и Ираном.

- То ће бити наша велика шанса за веће инвестиције и већи извоз. Без тога смо у много горој позицији. Пошто се углавном ради о земљама из којих не увозимо много, осим Русије из које имамо велики увоз енергената, очекујем да ћемо наредних година на свим овим тржиштима остварити суфицит у трговини. Не треба заборавити да је "Фијат" заинтересован за тржишта Русије и Белорусије, а има интереса и за производњу неких делова за Иран. Има још компанија које се интересују, а наше предности су што је изградња фабрике у Србији, као и радна снага, јефтинија у односу на поменуте земље - каже Динкић и очекује да ће ефекти ових споразума бити видљиви тек кроз неколико година.

Робна размена Србије и Украјине (у милионима долара)
Година Извоз Увоз Укупно Салдо
2003. 40,5 167,4 207,9 -126,9
2004. 49,8 275,1 324,9 -225,3
2005. 80,6 280,8 361,4 -200,2
2006. 123,8 288,4 412,2 -164,6
2007. 134,5 372 506,5 -237,5
2008. 207,5 655,4 862,8 -447,9
*Извор: Привредна комора Србије

Робна размена Србије и Белорусије (у милионима УСД)
Година Извоз Увоз Укупно Салдо
2003. 3,3 21,9 25,2 -18,6
2004. 5,6 36,9 42,5 -31,3
2005. 10,1 35,6 45,7 -25,5
2006. 15,2 20,6 35,8 -5,4
2007. 12,8 36,5 49,3 -23,7
2008. 15,7 41,3 57,1 -25,6
*Извор: Привредна комора Србије

Шта је са Русијом
Са Русијом Србија већ има споразум о слободној трговини, а протокол о даљој либерализацији, којом се већи број производа ставља на бесцаринску листу, требало би да буде потписан почетком априла. Убудуће ће без царина у Русију моћи да се извозе и сви лекови, кланични, кондиторски производи, сок од јабуке, пиво од слада, вина од свежег грожђа, средства за хигијену, тканине од влачене вуне, фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење, машине за прање и сушење, дрвени канцеларијски намештај, постељине, теписи... Ипак, бесцарински извоз неколико стратешки важних производа за Србију, са Русијом још није договорен. Тако ћемо аутомобиле и даље извозити са царином, а исто важи и за мониторе, ТВ пријемнике, и готово сав намештај (осим канцеларијског). О стављању ових производа на бесцаринску листу и даље ће се преговарати са руском страном.