Факултети не желе да смањују школарине

Факултети не желе да смањују школарине
Уколико Влада Србије остане при ставу да не дозволи поскупљење школарине за самофинансирајуће студенте, биће то, како кажу декани, ударац за високошколске установе. На већини факултета кажу да су због скока евра цене студија и са поскупљењем заправо јефтиније од прошлогодишњих и да би они радо изашли у сусрет овом захтеву. Услов је да држава почне уредно да измирује своје обавезе пошто већ три месеца готово да не добијају ништа.

После најава које су се претходних дана могле чути из Владе да неће дозволити поскупљење школарине за студенте, на факултетима кажу да су спремни да размотре ову препоруку.

- Нисмо добили ништа званично, али смо чули најаву да би могли да нам забране мењање школарине. Ми смо почетком године, када смо сумирали трошкове и правили обрачуне, одлучили да школарину повећамо за само 5.000 динара. То је заиста минималан пораст када се узме у обзир инфлација и раст евра. Ипак, спремни смо и да ову одлуку размотримо. Разговараћемо са представницима Студентског парламента и видети да ли има места за обарање цене. Подсетио бих да од школарина ми не исплаћујемо зараде професорима и да смо у последње три године у уређење факултета уложили 70 милиона динара, затим разна плаћања око акредитације као и друге потребе - каже за „Блиц“ Драгиша Потић, менаџер за односе са јавношћу на Правном факултету у Београду.

Потић подсећа да држава још није испунила обавезу преузету у новембру 2008. године да ће сносити трошкове школовања за студенте који су остварили више од 42, а мање од 60 ЕСП бодова.

Високошколске установе тврде да су се плаћања из Министарства науке и образовања од почетка године проредила и да испада да се у потпуности издржавају од сопствених прихода.

- Ми нисмо мишљење Владе ни тражили и нисам сигуран да ли они нама тако нешто могу да забране. Они можда могу да дају препоруку, али онда би требало и да измире обавезе према нама. Ево, од почетка године примамо само 60 одсто средстава која су намењена за материјалне трошкове. Не знам да ли треба да помињем да је и оно што смо раније добијали покривало само петину стварних потреба. Донели смо одлуку да повећамо школарину само за 10 одсто што је испод раста цена на мало - истиче Миодраг Поповић, декан Електротехничког факултета у Београду.

Разочарање ставом надлежних не крију ни на осталим факултетима. Уз обавезе које им намеће увођење Болоњске декларације, процес акредитације, најаве да ће морати 40 одсто сопствених средстава да уплаћују у буџет, ово би била, кажу, „само још једна погрешна мера у низу“.

- Ми три године од државе нисмо добили ни динара. Комплетну реконструкцију смо одрадили новцем од школарина и из сопствених средстава. Климатизовали смо све слушаонице, заменили ламинат, средили санитарне чворове и унапредили смо наставу. Организујемо бесплатну припремну наставу, а све то кошта. Поскупели смо школарину 10.000 динара и сад је 60.000 - објашњава Драган Спасић, декан Факултета за заштиту на раду у Нишу.

Упркос мишљењу већине да се паре од школарина троше за зараде запослених, на факултетима то демантују. Они кажу да највећи део новца који се узима на име школарина одлази на одржавање зграде и унапређење наставе, а само мањи део одлази у „џеп“ професора. Будући да се трећина студената не финансира о трошку буџета и да је обим наставе самим тим увећан, логично је, тврде декани, да се једним делом финансирају и плате особља.

Треба да појефтине
- Министар просвете Жарко Обрадовић је у састанцима са студентима више пута напомињао да не одобрава повећање школарина за школску 2009/10. годину. Студије за самофинансирајуће студенте морале би да остану на истом нивоу, па чак и да појефтине. У условима економске кризе, када Влада доноси мере штедње, овај став је потпуно оправдан. Чак иако неки факултети сматрају да имају разлог за поскупљење, у условима када цело друштво трпи, тај захтев је неоправдан - истичу у Министарству просвете.