ДЕМАГОГИЈА

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар
prota49@yahoo.com

Демагогија представља један од метода комуникације измедју политичких водја и народа који је у античкој Грчкој означавао “водјење” народа, док се у савременој политичкој мисли употребљава у пренесеном значењу, те означава заводјење, обмањивање народа.

Састоји се у мање или више систематском обмањивању маса, истицању нереалних обећања, повладјивању нерационалним тежњама које настају у народу, привидном прихватању и артикулацији народних интереса.
Демагози су, у ствари, политичке водје које се служе овим методама да би остварили личне интерсе и задржали се на позицијама које им реално не припадају. Кроз целу политичку историју можемо да уочимо разне врсте и облике демагогије и демагошког приступа одредјених политичких кругова.

Али, када ствари поставимо на конкретне политичке услове као што је ситуација у БиХ и оба ентитета онда можемо јасно сагледати две врсте носилаца демагошких активности.

Прва је оличена у сарајевском политичком миљеу где се теоретска основа демагогије испољава на веома груб и врло често вулгаран начин при чему се не бирају средства да се Република Српска, али и цео српски народ прикаже у најгорем светлу, те да се на тај начин обезбеди подршка сопствених маса за агресивне наступе према РС.

Друга је смештена, а где би друго, у разним медјународним организацијама и снагама, а нека врста централе је у Канцеларији Високог. Њихов демагошки приступ се карактерише великим бројем нереалних обећања једнима, а бескрупулозних претњи другима, тако да службенике у овим медјународним институцијама можемо да сместимо у категорију само вештих обмањивача.

На овај начин, за разлику од Српске, ови носиоци демагошких процеса привидним задовољавањем тренутних тежњи одредјене групације јасно делују против дугорочних и много важнијих интерса свих учесника у политичком животу.